Reakcija na „Politikin” članak „Pojedine surogat majke iz Ukrajine nose i bebe iz Srbije”

U „Politikinom” izdanju od 5. maja 2022. mogao se pročitati članak Katarine Đorđević „Pojedine surogat majke iz Ukrajine nose i bebe iz Srbije”. Članak, uglavnom citirajući Njujork tajms, jednoznačno tretira surogatstvo kao progresivnu i pozitivnu civilizacijsku tekovinu. Dalje se navodi da „dobri poznavaoci međunarodnog zakonodavstva kažu da naš porodični zakon ozbiljno kaska za životom i napretkom nauke, koja je omogućila roditeljstvo brojnim osobama što ih je priroda osujetila u ovoj želji” govoreći pritom primarno o surogatstvu ali i drugim metodama biomedicinski potpomognutog začeća.

Naglašavamo da su skoro sve članice Evropske unije zabranile surogatstvo. Razlog tome? Prepoznavanje surogatstva kao eksploatacije žena. Međutim, isto kao što Zapad izvozi „prljave” tehnologije na marginu civilizacije, tako se i surogatstvo, kao rizična i neetička praksa, nesmetano i divlje razvija izvan granica Evropske unije. Pre početka rata, Ukrajina je bila svetski centar za (jeftinu) proizvodnju beba za parove iz Nemačke, Austrije, Australije, itd. Ono što je u matičnim zemljama ovih parova (sa pravom) prepoznato kao eksploatacija, prihvatljivo je u siromašnim, politički nestabilnim i ekonomski razorenim zemljama poput Ukrajine. Već smo pisale o strašnim zloupotrebama i teškom položaju Ukrajinki korišćenih u surogatstvu, te pozivamo javnost da se na našem sajtu i društvenim mrežama direktno informiše o surovoj stvarnosti žena i dece u ovoj industriji.

Ukratko, postoje dva oblika surogatstva: tradicionalno, u kojem je surogat majka istovremeno i biološka majka deteta, jer je zametak stvoren zahvaljujući njenoj jajnoj ćeliji; i gestaciono, u kojem se, osim genetičkog materijala naručilaca, često koriste i donirana jajna ćelija ili donirana sperma (ukoliko neko od naručilaca nema dovoljne rezerve jajnih ćelija ili spermatozoida). Takođe, surogatstvo nije isto kao i prirodna trudnoća: surogatstvo se oslanja na istu tehnologiju kao i vantelesna oplodnja, i surogat majke su izložene još agresivnijem tretmanu kako bi se za što kraće vreme ispunila želja naručilaca tj. planiranih roditelja. Zato ne čudi što studija objavljena u časopisu „Fertilnost i sterilnost” pokazuje da su deca dobijena putem surogatstva češće rođena prevremeno i sa malom telesnom masom u poređenju sa decom rođenom bez pomoći biomedicinskih tehnologija. Istovremeno, surogat majke su pod povećanim rizikom od gestacionog dijabetesa, hipertenzije, i placente previje u poređenju sa svojim prirodnim trudnoćama. Druga studija takođe daje sumoran zaključak: „rizik od teških oboljenja kod majki je povećan kod subfertilnih rođenja i rođenja kojima prethodi in vitro fertilizacija, a pogotovo u trudnoćama koje nisu iz autolognih, svežih ciklusa”. Prosto rečeno, svaki tip surogatstva, a pogotovo gestacioni, u kom se koriste neautologne jajne ćelije (jajne ćelije „planirane majke” ili donorke) životno ugrožava surogat majku. Uprkos ovome, rizici i posledice surogat trudnoće se umanjuju ili prosto ignorišu, pogotovo kad se surogatstvo prezentuje široj javnosti kao u slučaju navedenog članka u „Politici”. Cilj opravdava sredstvo – to je pravi princip surogat industrije. Prvi etički princip medicine „najpre, ne naškoditi” potpuno je izbrisan.

Na kraju, „dobri poznavaoci međunarodnog prava” morali bi znati da surogatstvo zapravo uopšte nije adekvatno regulisano, te da direktno krši najmanje 3 člana iz Deklaracije o pravima deteta. U Ženevi, pred Ujedinjenim nacijama, 2019. godine održana je prva konferencija dece dobijene pomoću donora i putem surogatstva. Ova deca, sad već odrasli ljudi, doputovali su o svom trošku kako bi govorili o svom životnom iskustvu. Iako se njihove životne priče razlikuju, slažu se u sledećem: „Ne postoji jurisdikcija u svetu koja trenutno podržava i štiti [prava dece dobijenih putem surogatstva i donora]. Posledično, mi kažemo da gdegod u svetu država dozvoljava začeće putem donora i surogatstva, to je neetično. Ono mora biti strogo regulisano slično otvorenom usvajanju – ili mora da se zaustavi.” Skoro svi govornici na ovoj konferenciji svedočili su i o otuđenosti od zvanične porodice, o osećanju da su na neki način drugačiji, o šoku kada su saznali da nisu biološka deca svoje majke ili oca, o poražavajućem osećanju da su bili tretirani kao proizvod koji je naručen, prodat i kupljen. Sa praktične strane, govore o nemogućnosti da dobiju dokumenta koja odgovaraju realnosti: npr, nemogućnosti da dobiju državljanstvo svog biološkog oca ili majke, da dobiju tačnu krštenicu, da znaju kompletnu istoriju bolesti svoje biološke porodice, pa samim tim i svoju, itd. Ideja da je surogat majka samo „živi inkubator” te da nije u biološkom srodstvu sa detetom, ne samo da dehumanizuje sve žene i umanjuje sve trudnoće, već je i netačna s obzirom da negira uticaj epigenetike, kao i značaj prenatalne psihologije.

Dok se možemo saosećati sa bolom neostvarenog roditeljstva, ništa ne opravdava korišćenje jedne eksploatatorske i štetne prakse da bi se želja za potomstvom ispunila. Rečima jedne žene koja je služila kao surogat majka: „surogatstvo je samo prenos tuge sa jedne žene na drugu ženu – sa žene koja pati jer ne može da ima dete na ženu kojoj se dete oduzima odmah po rođenju”. Neplodnost sama po sebi nije bolest; surogatstvo zato nije lek protiv bolesti. S obzirom na nadolazeću ekonomsku krizu, možemo očekivati da će domaći zakonodavci i interesne grupe pojačati pritisak da se surogatstvo u Srbiji legalizuje (isto kao što se pojačava pritisak da se legalizuje prostitucija). Neminovni ishod toga je pretvaranje Srbije u jeftinu fabriku beba za Evropu i svet, fabriku u kojoj će ugrožene žene biti na najgori način eksploatisane, pogotovo s obzirom na entuzijastične najave autora prednacrta novog zakona, koji ističu da će u Srbiji surogatstvo biti još jeftinije nego u Ukrajini. Zbog ovih razloga, javnost ima pravo da bude blagovremeno i detaljno obavetena o zakonima koji se donose u naše ime; zato je neophodna otvorena diskusija, a ne jednostrano informisanje u kome se činjenice prećutkuju, iz interesa ili pukog neznanja.