_edited_edited_pn.png)
Prevod: Darija Sabadoš i Mima Jovanović Izašla sam iz prostitucije pre manje od godinu dana. Muškarci nastavljaju da me zovu na telefon, a ja ih šaljem dođavola. Od pornografije je prošlo tri godine. Nakon 27 godina ostavila sam i cigarete. Potičem iz muslimanske porodice. Moja majka me je rodila kad joj je bilo 16 godina. Dve godine kasnije ostavljena sam u sirotištu, gde me je moj očuh kasnije pronašao i pretukao. Muškarac blizak mojoj porodici i dva njegova prijatelja silovali su me u više navrata u periodu između moje osme i desete godine. Vrlo dobro znam da mi se zbog toga život prevrnuo naglavačke.
Pre nekih desetak godina, jedan fotograf primetio me je na erotskom sajmu, gde sam otišla da kupim donji veš. To me nije iznenadilo, bila sam zaposlena u seks-šopu nemačkog lanca Beate Uze. Kasnije sam počela da radim za sve velike francuske pornografske kuće i popriličan broj američkih. Učestvovala sam na svim bitnijim sajmovima, predstavljala Francusku na berlinskom i čak morala da idem i u Las Vegas. Zarađivala sam svega 3€ po prodanom DVD-u. Od tebe se zahteva da na štiklama od dvanaest centimetara izdržiš radno vreme od dva popodne do četiri ujutro, slikaš se i privlačiš mušterije, što je zaista iscrpljujuće.
Sve se radi na crno. Potrebno je ustati pre zore da bi se prešlo pola Francuske i do šest ujutro stiglo u kuće, stanove ili garaže, odnosno na mesta snimanja. Kada ti je plaćeno 400€ (450 ukoliko scena uključuje duplu penetraciju), a povratna karta za brzi voz košta 350, znaš da su te prej*bali. Utoliko više ukoliko te za dve scene plate kao da je snimana jedna. Troškovi se ne refundiraju. Sve je vrlo skupo, od donjeg veša, preko frizure i šminke do (vrlo retkih) obroka, i sve finansiramo same. Sreću se i lažni agenti koji ubiraju određeni procenat zarade, poslodavci koji primoravaju devojke da ugrade silikone u grudi jer se to prodaje. Pozajmljuju im novac za operacije koji su dužne da same nadomeste. Ništa nije besplatno.
„Ugovori” se uvek potpisuju po završetku snimanja, brzinski, u zamenu za kovertu sa zaradom u kešu. Za deset godina, nijednom nisam dobila svoj primerak. U stvari, kada sam ih potpisivala, nisam shvatala da prodajem svoje lice na period od 99 godina, na svim platformama: porno-magazinima, DVD-jeima, Internetu… Pronalazila sam svoje snimke na sajtovima za koje nikad nisam radila. Ukoliko se moje ime ukuca u pretraživač, pojavljuje se pedesetak stranica na Internetu.
U industriji vlada zatvorena i vrlo rasistička atmosfera. To je međutim ne sprečava da iskorišćava sve vrste žena i podvrgne ih svim zamislivim perverzijama – ja sam na primer bila jedina araberka. Kada se pobunimo, govore nam da postoji potražnja. Uvek smo bile dovedene pred svršen čin. To je vrlo teško okruženje.
Nastoje da te osame, pričala sam o tome sa mojom majkom (koja mi je rekla da sam „dovoljno velika da znam šta radim”) i sa prijateljicama. Između devojaka postoji rivalstvo, ponekad dolazi i do krađe. Glumice su uglavnom mlade, samohrane majke čija deca zavise samo od njih. Moraš biti istinski gladna da bi izdržala sve što nam rade. Telefon nikad ne prestaje da zvoni, ne prolazi dan bez makar jednog poziva. Ne postoji prilika da se povučeš, niti vreme da razmisliš o svemu. Sve će biti u redu ukoliko začepiš gubicu i istrpiš, a ako pak kažeš nešto, više te nikad neće pozvati.
Imamo obožavaoce. Prate nas posvuda, u Francuskoj, Belgiji, na svim sajmovima. U početku je opijajuće. Osećati da si poželjna. Sa vremenom sve samo eskalira, pogotovo nakon uspona gonzo pornografije. Kada se snima takav film, to uključuje da nas neko divljački udara, pljuje, vuče za kosu. Potrebno je istrpeti sve više i više. Jednom prilikom sam bila jedina žena među 35 muškaraca.
Svi su nosili maske. Koža mi je praktično gorela od sperme… Viđala sam dilda nesrazmernih veličina, tri puta većeg prečnika od prečnika obične flaše. Jedan producent me je naterao da navučem kondom na stopalo tipa s kojim sam snimala i potom ga gurnem sebi u vaginu. Drugi mi je urinirao u usta dok sam mu pružala oralni seks.
Bez skatofilije, urofilije, zoofilije – za ove zahteve sam se morala boriti bez predaha. Imala sam jezičinu i po, u suprotnom bi me sve zdrobilo. Na primer, insistirala sam na upotrebi kondoma. Producentima sam dostavljala testove na HIV svake nedelje. Poznavala sam jednu 18-ogodišnjakinju kojoj su doveli psa na set. Snimak je obišao Internet, a ona je kasnije izvršila samoubistvo.
Uz sve to, tu je i kokain. Svi ga uzimaju. Nude nam ga besplatno ne bi li smo ostale vitke… Jedna glumica me je upozorila. U nekom trenutku sam i ja počela da ga koristim, ali sam prestala nakon tri meseca. Pamtim i jednu urađenu klinku koju su muškarci dodavali između sebe tokom večeri, pri čemu nijedan od njih nije koristio kondome. Pored kokaina, porno-glumci se pucaju vijagrom i ubrizgavaju različite supstance u svoje penise. Mnogi od njih uživaju u seksu i ponosni su na svoj muževni izgled. Ono što mi nakon toga trpimo postaje još nasilnije, ponekad prerasta i u pravi pokolj.
Da bi se ovo izdržalo, potrebni su ti čelični živci. Nisam mogla da se otrgnem, imala sam kćerku. Sećam se da sam dan nakon što sam preživela silovanje, putovala vozom na drugi kraj Francuske da bih ujutro mogla da joj budem blizu. Jednog dana, reditelj mi je objasnio da bi najbolje bilo da ništa ne govorim, u slučaju da se desi da budem silovana, jer bih u suprotnom samo napravila čitavu stvar gorom. I tačno tako, silovana sam neposredno nakon tog razgovora, što me je dodatno uznemirilo. Nakon snimanja, poslali su me u jedan svingerski klub, gde su me dočekala 22 različita muškarca.
Nisam se pomerala, ne bi li se sve završilo što je brže moguće. Svaki od prisutnih muškaraca je naručio po bocu šampanjca. Dobre li ponude… Posle sam podnela i prijavu, od koje sam ubrzo odustala jer sam i na sud morala da dolazim o svom trošku. Da stvar bude gora, od sudije sam čula: „Ali zatražili ste od tih muškaraca da koriste prezervative? Drugim rečima, dali ste Vaš pristanak?” Zahtevati bilo kakvu pravdu nam se ne preporučuje.
Prostitucija, pornografija i svingerski krugovi su dobro povezani. Sastanci sa kupcima se često zakazuju na mestima snimanja porno-filmova. Jedan od producenata za koje sam radila je bio osuđen za podvođenje svoje supruge. Oni koji su organizovali moje silovanje su takođe bili na sudu, zbog toga što se u klubu nalazila i jedna maloletnica.
Jednog dana, na televiziji sam videla neku emisiju o prostituciji, što me je podstaklo da se i sama oprobam u tome. Na sastanke sam odlazila u farmericama i patikama, povremeno jer nisam imala makroa, ali sam morala da plaćam 600€ dvema Ekvadorijankama čiji sam stan koristila. One su takođe bile u prostituciji, danonoćno, sedam dana u nedelji, i slale šta zarade u Ekvador i Španiju, dok su istovremeno trošile bogatstvo na botoks i ostale estetske zahvate.
Shvatila sam da je to što sam porno-glumica moja najbolja reklama u prostituciji. Klijenti su me viđali u filmovima, za njih sam bila profesionalka, prava i nepotkupljiva kučka. Govorili su mi o drugim ženama: „Ona, ona ti ima makroa, dok ti radiš sa uživanjem, primetio sam to u tvojim filmovima.” Nikad nisam odgovarala. Nikada ne smeš reći istinu, u suprotnom gubiš sve.
Vrlo mlada sam shvatila da se moć nad muškarcem stiče kroz seks. Sve što je otac moje ćerke želeo je bio seks. Kada sam zatrudnela, zahtevao je da abortiram. Tip sa kojim sam živela tri godine, koji me je skoro ubedio da će me oženiti, bio je ništa drugo do zavisnik od seksa. Među klijentima su vrlo česti. Znali su da dođu i dvaput nedeljno, neki i svakog dana, za 100€ po susretu! Takođe sam viđala i da muškarci plaćaju i do 750€ mesečno da bi ostali pretplaćeni na pornografske sajtove. Neki od njih bi tražili da na sastanku radim ono što su videli u filmovima.
Najgori su bili mladići, svi do jednog su zahtevali „grubo” i analni seks. Uzimali su različite droge da bi duže trajalo. Posle ih je uvek bilo potrebno pohvaliti, reći im: „Bilo je sjajno!” Nailazila sam na narkomane, silovatelje. Sećam se da mi je jedan od njih objasnio kako je već silovao jednu prostitutku, da je poludeo plaćajući za jednu te istu devojku dok nije shvatio da ju je interesovao samo njegov novac. Neki drugi je želeo da ga davim plastičnom kesom tokom snošaja. Uzimala sam novac od muškaraca koji su me s lakoćom mogli i ubiti…
Posle bih spiskala duplo veći iznos od onog koji bih zaradila. Bilo mi je potrebno da odem u provod i opustim se. Biti kurvom se ne bira. Prestala sam na tri godine jer sam našla partnera koji me je izdržavao. I zatim mi je 2014. godine pukao film. Kupila sam dve kutije ksalola i konopac da se obesim. Međutim, samo sam se onesvestila zahvaljujući lekovima. Ćerki sam napisala poruku: „Ja sam kurva.” Napustila sam je, prepustila je u nadležnost države. Kasnije sam se uspaničila, misleći da me više neće voleti…
Sa svime sam prestala nakon što sam zakačila upalu pluća. Provela sam dva meseca u bolnici, od kojih jedan u komi, što mi je pružilo izlaz iz začaranog kruga. Sada sam trudna i živim sa 800€ mesečno, primam invalidsku penziju zbog problema sa mentalnim zdravljem. Želja mi je da moja ćerka ima sve, da može da letuje u Nici i poseti Diznilend! Ima 14 godina i rešena sam da je vratim pod moje starateljstvo. Međutim, za to da se s mog lika ukloni beleg porno-glumice i prostitutke se moram izboriti na sudu. Ostaje mi da vidim kako će policija i pravda da reaguju, jer su uglavnom skloni ukorima i ponižavanju.
Zahvaljujući Pokretu, pokrenut je postupak povrata mojih autorskih prava. Svim produkcijskim kućama je prećeno parnicama. Do sada, žene koje su probale nešto slično bi odustale – producenti bi ih potplatili. Danas shvatam da je porno-industrija vid modernog ropstva. Bila sam istinski ponižavana. Silovanjima koja slede jedno drugo, potpuno neljudski. Kao žena u prostituciji sam imala do jedanaest „mušterija” dnevno, kao porno-glumica njih 35 u toku nekoliko sati.
Mladima je potrebno reći da se ne poistovećuju sa glumcima u porno-filmovima. Ništa od toga nije stvarnost. Nikad ne bih želela da moja ćerka završi u osinjaku u kom ja jesam. Često sam nastojala da od ovoga odvratim mlade devojke koje bih sretala. Neke od njih su u pornografiji radile za džabe u nadi da će postati poznate glumice… Međutim, kada bi mi na sajmovima prišle da me pitaju kako izgleda snimanje, nisam mogla da ih ne upozorim. Mi žene smo ranjive u ovom svetu.
To se može završiti jako loše. Mogla sam da potpuno prolupam. Mogla sam da osvanem mrtva. Danas želim samo da živim normalan život, radim normalan posao. Ali kada preživiš život porno-glumice i žene u prostituciji, onda zauvek nosiš taj teret. Izvor: Nadia : "Le X, c'est des viols à répétition, c'est inhumain." – Mouvement du Nid