Sestre Pavlović

Tekst: LasUsurpadoras Lektura: Ana Ninković Ilustracija: Negoslava Vuković Narodna heroina Drinka Pavlović (7. novembar 1919 – 14. maj 1943) rođena je u Belanovici, u rudničkom kraju, u siromašnoj seljačkoj porodici. Njen otac, Dragomir, radio je kao čuvar u zgradi Ministarstva pošte (današnje stare poštanske centrale u Beogradu), a višečlana porodica živela je u malom stanu u podrumu zgrade. Kao vredna, pravdoljubiva učenica Učiteljske škole, postala je deo Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a kasnije i članica Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).

Godine 1938. dobila je nameštenje u selu Spance u topličkom okrugu, gde je predano i posvećeno radila na opismenjavanju seljanki i seljaka. Odmah po početku rata je uhapšena, ali je uspela da pobegne iz kandži nacističkog okupatora, čak dva puta. Potom se, po nalogu KPJ, povukla u duboku ilegalu u Nišu, gde je tokom dana radila na poljoprivrednom dobru, a tokom noći radila na štampanju antifašističke propagande koja se rasturala po jugu Srbije. Okupacija je u ovim krajevima bila posebno strašna zbog jakih ujedinjenih okupacionih nemačkih, bugarskih i domaćih kolaboracionističkih snaga. Poslednji put je uhapšena jer ju je prepoznao jedan kuršumlijski trgovac na ulici, gde je izašla tokom dana da bi preuzela ilegalnu legitimaciju za jednog druga. Predata je u ruke četničkim kolaboracionistima. Izdajničke novine su pisale o njenom hapšenju: „Raspleteno je klupko komunističke bande!” Mučena od strane tajne policije i Gestapoa, nije izdala drugarice i drugove i herojski se držala do poslednjeg trenutka. Zahvaljujući njenom herojskom ćutanju i odbijanju da izda drugove, komunistička štamparija je bila premeštena pre nego što je tajna policija uspela da izvrši raciju. Deportovana je u Beograd, u zloglasni banjički logor, gde se srela, po poslednji put, sa svojom mlađom sestrom Darinkom. Drinka Pavlović je streljana 14. maja 1943. godine na strelištu u Jajincima. Jedna preživela drugarica seća se da ju je, odlazeći na pogubljenje, tešila:

„Ja s tobom neću da se oprostim, Buba-Maro, ako ne prestaneš da plačeš. Zamisli da to četa odlazi u borbu i da se neće vratiti. A kako se sa četom oprašta? Suzama? Ti je nikada tako ne bi ispratila – znam ja. Hajde! Digni glavu!“

Drinka Pavlović proglašena je heroinom NOB-a 5. jula 1953. godine. Jedna osnovna škola u Kuršumliji i jedna u Beogradu nose njeno ime. Beogradska „Drinka Pavlović” ima i svoju školsku himnu posvećenu narodnoj heroini, koju je napisala poznata profesorka muzičkog, Nada Grujić, dirnuta nakon susreta sa roditeljima palih borkinja: Drinka, Drinka junače moj / i danas pamtim ja podvig tvoj. / Drinka, Drinka, ponosu moj / i danas pamtim ja podvig tvoj!

Dve godine mlađa, njena sestra Darinka Dara Pavlović (18. septembar 1921 – 25. maj 1943), poznata još i pod imenom Plava Vera, bila je studentkinja Ekonomske više škole, potonjeg Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Kao i njena starija sestra, Dara se vrlo rano uključila u srednjoškolski pokret i istakla se kao jedna od najboljih aktivistkinja. Štaviše, školske 1939/40. godine postala je članica srednjoškolskog rukovodstva SKOJ-a. U Partiju je primljena 1940. godine. Učestvovala je u svim akcijama koje je Partija vodila uoči rata. Nakon okupacije, Dara je nastavila s radom u Beogradu, gde je organizovala omladinske grupe za diverzantske akcije. I sama je u njima učestvovala i naročito se istakla u akcijima paljenja neprijateljskih kamiona. Prilikom jedne od njih jedva je izbegla hapšenje: pukim sticajem okolnosti, dok je biciklom išla da zapali kamione u garaži u Zlatiborskoj ulici, jedna od kuvarica koje su radile za Nemce, primetila je Daru i pokušavajući da je zaustavi, otkinula joj je tašnu u kojoj se pored zapaljive tečnosti našla i Darina legitimacija. Policiji je nakon toga bilo lako da identifikuju Daru. Ona je ostala u Beogradu neko vreme krijući se, a tokom leta 1941. godine upućena je u Valjevski odred kao kurirka. Bila je i kurirka Glavnog štaba za Srbiju i tako je putovala na različite zadatke po centralnoj Srbiji. Nakon što je veći deo partizanskih odreda prešao u Sandžak, Dara je trebalo da uspostavi vezu između Novog Pazara i jedinica koje su ostale u Srbiji. Tako je i uhvaćena – u vozu kod Baroševca, prepoznao ju je jedan četnik i obavestio Nemce. Odmah su je odveli u Lazarevac, gde je ostala tri meseca, a po nalogu Specijalne policije kasnije je prebačena u Banjicu. Dara je streljana 11 dana nakon svoje sestre – 25. maja 1943. godine u Jajincima.

Posle oslobođenja, Belanovica je ovekovečila sestre Pavlović – podignut im je zajednički spomenik i jedna škola u istom mestu ponosno nosi ime: Osnovna škola „Sestre Pavlović”.

Večna slava i hvala narodnim heroinama i herojima!

Izvori:

• Vujačić, Rada (1975). Žene Srbije u NOB. Nolit. COBISS.SR 162155015

• Popović, Slobodan (1979). Drinka Pavlović — životni put i revolucionarno delo. Gornji Milanovac: Dečje novine. COBISS.SR 13306375

Tadić, Aleksandar (1984). Majke heroja pričaju — pali za lepša svitanja. Vinkovic: Iskra. COBISS.SR 512644701