Srčani udar kod žena: ređi, ali smrtonosniji

Tekst: Anđela Kovačević i Negoslava Vuković Lektura: Ana Ninković Ilustracija: Milica Lazarević

Nakon teksta iz Gardijana koji smo prevele, u kolektivu smo počele da pričamo o razlikama u ispoljavanju različitih bolesti što se tiče muškaraca i žena. Doktorka Mekgregor je imala pravo kada je rekla da ženu ne čini samo njeno reproduktivno zdravlje, a istraživanja su rađena skoro isključivo na muškarcima, što može dovesti do raznih problema kada govorimo o lečenju žena. Danas smo odlučile da sa vama podelimo naša saznanja o tome kako se srčani udari ispoljavaju kod žena i muškaraca.

Kardiovaskularne bolesti su jedan od vodećih uzroka smrti žena širom sveta. Koronarna bolest srca tradicionalno se smatra bolešću muškaraca, ali, iako su žene manje sklone srčanim udarima, verovatnoća da će on biti smrtonosan dvostruko je veća nego kod muškaraca.

Uprkos zapanjujućim poboljšanjima na polju kardiovaskularnog mortaliteta žena u poslednje dve godine, koronarna bolest srca ostaje nedovoljno proučena, retko dijagnostikovana i još ređe lečena kod žena.

Infarkt miokarda, poznatiji kao srčani udar, javlja se kada se protok krvi smanji ili zaustavi u delu srca, uzrokujući oštećenje srčanog mišića. Najčešći simptom su bol ili nelagodnost u grudima, koji se mogu proširiti na rame, ruke, leđa, vrat ili vilicu, pa ovo možemo smatrati glavnim simptomom. Iako i muškarci i žene mogu doživeti osećaj tereta u grudima, žene mogu doživeti srčani udar i bez ovog simptoma, to jest, žene su 20% sklonije onome što se stručno naziva atipičnim simptomima infarkta miokarda. U atipične simptome infarkta miokarda ubrajaju se: otežano disanje, pritisak ili bol u donjem delu grudnog koša ili gornjeg dela stomaka, vrtoglavica, nesvestica, pritisak u gornjem delu leđa ili ekstremni umor. Ne samo da su žene manje sklone vidljivijim simptomima, već će im i dijagnoza kardiovaskularne bolesti teže biti postavljena u slučaju da odluče da odu kod doktora. Studija iz 2003. godine pokazala je da je oko 80% žena imalo bar jedan simptom četiri nedelje pre srčanog udara. Žene često te simptome pripišu manje opasnim stanjima, kao što su prehlada, digestivni problemi, itd.

Dakle, iako se kod većine pacijenata javlja tipičan bol u grudima, uključujući i žene, one češće prijavljuju atipični bol u grudima i/ili povezane simptome (dispneja, malaksalost, slabost) u poređenju sa muškarcima. Ovo može biti razlog kašnjenja u lečenju žena u odnosu na muškarce. Žene u pedesetim godinama sedam puta češće dobijaju pogrešnu dijagnozu od muškaraca istih godina. Posledice ovoga su ogromne: odlazak iz bolnice udvostručuje šanse za smrt.

Odakle tolike razlike u simptomima? Za razliku u simptomima objašnjenje možemo naći u mehanizmima i patofiziologiji, ali i u genetici. Postoji značajan broj žena koje imaju normalne arterije na angiogramu, ali zapravo pokazuju biohemijske ili slikovne dokaze o infarktu miokarda. Više od jedne trećine žena sa infarktom miokarda, a bez vidljive bolesti koronarnih arterija, pokazale su rupturu plaka i ulceraciju nakon pregleda intravaskularnim ultrazvukom. Istraživanje je pokazalo da su pacijentkinje koje su doživele infarkt miokarda u proseku starije od muškaraca i imaju više komorbiditeta (npr. pušenje, gojaznost, hipertenzija, dijabetes, pogoršano mentalno zdravlje) i niže prihode.

Jedna studija koja uključuje i žene i muškarce otkrila je patofiziološku razliku vezanu za pritisak na plućni kapilarni klin, koja nije zavisila od starosti, statusa hipertenzije ili veličine infarkta, što sugeriše da taj pritisak u velikoj meri zavisi od pola. Neke patofiziološke razlike mogu biti povezane sa razlikama u simptomatologiji infarkta i dostupnim opcijama za revaskularizaciju.

Žene su sklonije tome da imaju masne naslage koje se šire kroz arterije, a ne povećavaju i ne stvaraju blokadu (pojava koja je u većem stepenu prisutna kod muškaraca). Takve arterije će na angiogramima delovati čisto i prohodno. Slično se dešava sa ženama koje su patile od mikrovaskularnih bolesti, gde se mali krvni sudovi ne šire pravilno tokom naprezanja.

Krvni sudovi su tokom života žene izloženi promenljivim nivoima estrogena, prvo tokom redovnog menstrualnog ciklusa, zatim trudnoće, a kasnije i tokom i posle menopauze, jer nivo estrogena opada sa godinama. Estrogen utiče na to kako se krvni sudovi sužavaju i šire i kako reaguju na povrede, pa promene u nivou estrogena mogu značiti promene u ponašanju krvnih sudova, tako da i to utiče na ispoljavanje simptoma srčanog udara.

Takođe, u periodu od godinu dana nakon srčanog udara, stopa smrtnosti je veća kod žena nego kod muškaraca. Stope srčane insuficijencije i moždanog udara takođe su povišene kod žena. To je delimično zbog povećane stope faktora rizika, uključujući dijabetes, hipertenziju, depresiju i bubrežnu disfunkciju. Žene će pre iskusiti spontanu koronarnu disekciju i spazam koronarnih arterija (u poređenju sa muškarcima). Pored promene nivoa hormona u menstruaciji i menopauzi, postoji još nekoliko uslova rizika za probleme krvnih sudova koji su jedinstveni za žene, poput komplikacija u trudnoći koje su povezane sa bolestima srca kao što su preeklampsija, gestacijski dijabetes i niska porođajna težina bebe. Ovo su značajni faktori rizika za srčana oboljenja (često decenijama nakon trudnoće).

Kardiološkinja dr Šeron Hejs dodaje da je vrsta srčane insuficijencije koja se najčešće primećuje kod žena – poznata kao srčana insuficijencija sa očuvanom ejekcionom frakcijom – uzrokovana problemima koji nastaju kada se srce opusti između otkucaja, što dovodi do povišenog krvnog pritiska, koji može dovesti do ukrućenja srca. „Ali, mi nemamo tretman za to. Potreban nam je, jer je to pretežno ženska bolest.”

Simptomi na koje treba obratiti pažnju jesu:

• neobičan zamor

• promene raspoloženja

• digestivne promene

• slabost

• poremećaj sna

• nelagodnost u grudima.

„Žene umiru sedeći kod kuće. Svaki doktor bi više voleo da uđete u ordinaciju i nemate srčani udar nego da imate srčani udar kod kuće.”

„Mogli bismo mnogo učiniti da ženama pružimo duži i kvalitetniji život ako bismo im mogli pomoći da prepoznaju ove znakove problema sa srcem pre prvog napada.”

Za kraj postavljamo nekoliko ključnih pitanja. Koliko žena treba da umre od infarkta zbog pogrešne dijagnoze? Koliko i dalje ne znamo? Kada ćemo se pozabaviti istraživanjem? Kod kojih još bolesti postoje razlike u simptomima što se tiče polova? Zašto se simptomi koje tokom infarkta doživljavaju žene (koje čine 50% populacije) nazivaju atipičnim simptomima?