_edited_edited_pn.png)
Prevod: Nina Radulović Lektura: Ana Ninković
Ilustracija: Vizuelni tim
Šta je to menstruacija?
Menstruacija je mesečno krvarenje žene. Kada imate menstruaciju, tvoje telo odbacuje mesečno nakupljanu sluznicu materice. Menstrualna krv i tkivo teku iz tvoje materice kroz mali otvor na grliću materice i izlaze iz tvog tela kroz vaginu.
Tokom mesečnog menstrualnog ciklusa, sluznica materice se nakuplja da bi se pripremila za trudnoću. Ako ne zatrudniš, nivo estrogena i progesterona počinje da opada. Veoma nizak nivo estrogena i progesterona šalje signal tvom telu da započne menstruaciju.
Šta je to menstrualni ciklus?
Menstrualni ciklus je mesečni hormonalni ciklus kroz koji žensko telo prolazi kako bi se pripremilo za trudnoću. Tvoj menstrualni ciklus se računa od prvog dana menstruacije do prvog dana tvoje naredne menstruacije. Nivo hormona (estrogen i progesteron) obično se menja tokom menstrualnog ciklusa i može izazvati menstrualne simptome.
Koliko obično traje menstrualni ciklus?
Tipičan menstrualni ciklus traje 28 dana, no svaka žena je drugačija. Takođe, dužina menstrualnog ciklusa može se razlikovati iz meseca u mesec. Tvoja menstruacija i dalje važi za „redovnu” ako se ponovi svakih 24 do 38 dana. To znači da je vreme od prvog dana tvoje poslednje menstruacije do početka tvoje sledeće menstruacije najmanje 24 dana, ali ne duže od 38 dana.
Menstruacije kod nekih žena su toliko redovne da one mogu da predvide tačan dan i vreme kada će menstruacija započeti.
Šta je to ovulacija?
Ovulacija je proces u kom jajnik oslobađa jajnu ćeliju da bi je mogla oploditi muška polna ćelija, kako bi žena zatrudnela. Žena će najverovatnije zatrudneti ako ima seks bez kontracepcije tri dana pre ovulacije. Muška polna ćelija može da boravi 3 do 5 dana u reproduktivnim organima žene, ali životni vek ženske jajne ćelije je samo 12 do 24 sati nakon ovulacije.
Dužina ciklusa kod svake žene može biti različita, a vreme između ovulacije i početka sledećeg ciklusa može biti od jedne nedelje (7 dana) do više od 2 nedelje (19 dana).
U zavisnosti od životnog doba, žene mogu ili ne mogu ovulirati.
Trudnice ne ovuliraju.
Žene koje doje mogu ali ne moraju ovulirati. One treba da razgovaraju sa svojim lekarom o kontraceptivnim metodama ako ne žele da zatrudne.
Tokom perimenopauze, prelaska u menopauzu, možda nećeš ovulirati svakog meseca.
Nakon menopauze nema ovulacije.
Kako da znam da li ovuliram?
Nekoliko dana pre ovulacije, sluz ili izliv iz vagine se menja i postaje klizaviji i bistriji. Ova vrsta sluzi pomaže spermatozoidima (muškim polnim ćelijama) da se kreću kroz matericu i uđu u jajovode, gde mogu oploditi jajnu ćeliju. Neke žene osećaju blaže grčeve na jednoj strani karličnog područja kada ovuliraju. Neke žene osećaju i druge znake ovulacije.
Luteinizujući hormon (LH) je hormon koji tvoj mozak luči i koji šalje signal jajniku da oslobodi jajnu ćeliju (ovo se naziva ovulacija). Nivoi LH-a počinju da rastu naviše oko 36 sati pre ovulacije, pa neke žene i njihovi lekari testiraju nivo LH-a. Nivoi LH-a dosežu vrhunac oko 12 sati pre ovulacije. Žene koje prate ovulaciju da bi zatrudnele primetiće blagi porast osnovne temperature (temperatura nakon spavanja a pre ustajanja iz kreveta) oko ovulacije.
Kako se moj menstrualni ciklus menja sa starenjem?
Tvoji ciklusi se mogu menjati na različite načine kako stariš. Često su menstruacije bolnije kada si mlađa (u adolescenciji) i obično postanu manje bolne u dvadesetim i tridesetim godinama. To je uobičajeno.
Nekoliko godina nakon prve menstruacije, uobičajeni su menstrualni ciklusi duži od 38 dana. Devojčice obično počinju da imaju redovnije cikluse tri godine nakon početka menstruacije. Ako su ti ciklusi neredovni i/ili traju duže od toga, obrati se svom lekaru, kako bi isključila moguće zdravstvene probleme, poput sindroma policističnih jajnika (PCOS).
U dvadesetim i tridesetim godinama tvoji ciklusi su obično redovni i mogu trajati od 24 do 38 dana.
U 40-ima, kako tvoje telo započinje prelazak u menopauzu, ciklusi mogu postati neredovni. Menstruacija može prestati na jedan ili više meseci, a zatim početi ponovo. Takođe može biti kraća ili trajati duže nego obično, ili biti manje ili više bolna.
Razgovaraj sa svojim lekarom ako tvoj menstrualni ciklus traje duže od 38 dana ili kraće od 24 dana ili ako si iz bilo kog drugog razloga zabrinuta zbog menstrualnog ciklusa.
Zašto bi trebalo da pratim svoj menstrualni ciklus?
Ako su ti menstruacije redovne, praćenje će ti pomoći da znaš kada ovuliraš, kada su najveće šanse da zatrudniš (ukoliko upražnjavaš nezaštićen seks, prim. prev) i kada možeš očekivati da sledeća menstruacija počne.
Ako menstruacija nije redovna, praćenje ti može pomoći da na vreme uočiš potencijalni problem i predočiš ga lekaru.
Ako imaš povremene bolove ili krvarenje zbog kojih propuštaš školu ili posao, praćenje ovih simptoma pomoći će tebi i tvom lekaru da pronađe lekove koji ti odgovaraju. Jak bol ili krvarenje zbog zbog kojeg propuštaš redovne aktivnosti mogu se lečiti.
Kako mogu da pratim svoj menstrualni ciklus?
Možeš pratiti menstrualni ciklus tako što ćeš u kalendaru obeležiti prvi dan menstruacije. Posle nekoliko meseci počećeš da uviđaš da li su ti menstruacije redovne ili se ciklusi razlikuju svakog meseca.
Možda ćeš želeti da pratiš:
Simptome predmenstrualnog sindroma (PMSa): Da li si imala grčeve, glavobolje, loše raspoloženje, zaboravljanje, nadimanje ili osetljivost grudi?
Kada ti počinje krvarenje: Da li je bilo ranije ili kasnije nego što se očekivalo?
Koliko je jako krvarenje bilo u tvojim najtežim danima: Da li je bilo jače ili slabije nego obično? Koliko uložaka ili tampona si koristila?
Menstrualni simptomi: Da li si imala bolove ili jako krvarenje zbog kojih si propustila posao ili školu?
Koliko dana je trajala menstruacija: Da li je bila kraća ili duža nego prethodnog meseca?
Takođe možeš da preuzmeš aplikacije za telefon koje će ti olakšati praćenje menstruacije.
Kada devojčica obično dobije prvu menstruaciju? Devojčica može započeti menstruaciju bilo kada između 8. i 15. godine. Prva menstruacija obično započinje oko dve godine nakon što se počne razvoj grudi i rast stidnih dlačica. Uzrast u kojm je majcidevojčice počela menstruacija može pomoći u predviđanju kada će devojčici započeti menstruacija.
Devojčica treba da se obrati lekaru ako:
Menstruacija počne pre 8. godine.
Do 15. godine nije imala prvu menstruaciju.
Nije imala prvu menstruaciju u roku od tri godine od početka rasta grudi.
Do kog doba žene obično imaju menstruaciju?
U proseku, žene imaju menstruaciju oko četrdeset godina. Većina žena ima redovne menstruacije do perimenopauze, vremena kada telo počinje promenu u menopauzu. Perimenopauza ili prelazak u menopauzu može potrajati nekoliko godina. Tokom ovog perioda menstruacija možda neće biti redovna. Onog trenutka kada prođe 12 meseci od poslednje menstruacije, znaj da si ušla u fazu menopauze. Kod većine žena to se dešava između 45. i 55. godine.
Menstruacija takođe prestaje tokom trudnoće i, ako dojiš, možda se neće odmah vratiti.
Ali ako nemaš menstruaciju 90 dana (tri meseca), a nisi trudna ili ne dojiš, obrati se lekaru. Lekar će proveriti da li je u pitanju trudnoća ili zdravstveni problem.
Kolika je to normalna količina krvarenja tokom menstruacije?
Prosečna žena tokom menstruacije izgubi oko dve do tri kašike krvi. Menstruacije mogu biti lakše ili teže. Ono što je uobičajeno za tebe, možda neće biti uobičajeno za neku drugu ženu. Takođe, odliv može biti lakši ili teži iz meseca u mesec.
Menstruacija se može menjati i sa starenjem. Neke žene imaju jaka krvarenja tokom perimenopauze. Simptomi obilnih menstrualnih krvarenja mogu uključivati:
krvarenje kroz jedan ili više uložaka ili tampona svaki jedan do dva sata
krvni ugrušci veći od novčića
krvarenje koje često traje duže od osam dana.
Koliko često treba da menjam uložak, tampon, menstrualnu čašicu ili menstrualne gaćice?
Sledi uputstva koja si dobili uz proizvod za menstrualnu higijenu. Pokušaj da promeniš, odnosno ispereš svoj higijenski proizvod pre nego što se upije ili napuni.
Većina žena menja uloške na svakih nekoliko sati.
Tampon se ne sme nositi duže od 8 sati zbog rizika od sindroma toksičnog šoka (STŠ).
Menstrualne čašice treba ispirati bar jednom ili dva puta dnevno.
Menstrualne gaćice (donji veš sa ušivenim perivim menstrualnim ulošcima) obično mogu trajati oko jedan dan, u zavisnosti od modela i odliva.
Koristi proizvod odgovarajuće veličine i moći upijanja za menstrualno krvarenje. Količina menstrualne krvi obično se menja tokom menstruacije. Neke žene koriste različite proizvode različitim danima u zavisnosti od bolova ili jačine krvarenja.
Šta je sindrom toksičnog šoka (STŠ)?
Sindrom toksičnog šoka (STŠ) je retko, ali ponekad smrtonosno oboljenje uzrokovano bakterijama koje stvaraju toksine ili otrove. 1980. godine 63 žene su umrle od STŠ-a. Uzrok je bila jedna marka superupijajućih tampona. Ti tamponi su uklonjeni sa tržišta.
Danas većina slučajeva STŠ-a nije uzrokovana upotrebom tampona. Ali, rizikuješ STŠ ako koristiš tampone koji su napravljeni da upijaju više nego što je potrebno za tvoje krvarenje ili ako tampon ne menjaš dovoljno često (najmanje svakih četiri do osam sati). Menstrualne čašice ili dijafragme (bilo šta što se ubacuje u vaginu) takođe mogu povećati rizik od STŠ-a ako su predugo na mestu (obično 24 sata).
Ako imaš bilo kakve simptome STŠ-a, izvadi tampon, menstrualnu čašicu ili dijafragmu i kontaktiraj svog lekara.
Simptomi STŠ-a uključuju:
Iznenadnu visoku temperaturu
Bolove u mišićima
Povraćanje
Mučninu
Proliv
Osip
Otkazivanje bubrega ili drugih organa
Kako menstrualni ciklus utiče na druge zdravstvene probleme?
Promena nivoa hormona tokom menstrualnog ciklusa može uticati i na druge zdravstvene probleme:
Depresija i anksiozni poremećaji: Ova stanja se često preklapaju sa predmenstrualnim sindromom (PMS). Simptomi depresije i anksioznosti slični su PMS-u i mogu se pogoršati pre ili tokom menstruacije.
Astma: Simptomi astme mogu biti pogoršani tokom nekih delova ciklusa.
Sindrom iritabilnog creva (Nervozna creva): Nervozna creva izazivaju grčeve, nadimanje i gasove. Tvoji simptomi mogu se pogoršati neposredno pre menstruacije.
Sindrom bola u bešici: Žene sa sindromom bola u bešici češće imaju bolne grčeve tokom PMS-a.
Comments