Zašto žene imaju menstruaciju?

Prevod: Nina Radulović

Lektura: Ana Ninković

Ilustracija: Vizuelni tim

U proseku, menstruacija traje između tri i pet dana svakog meseca, 12 meseci svake godine, 40 godina naših života. Ona može biti iscrpljujuća, olakšavajuća, razočaravajuća ili jednostavno nezgodna životna činjenica. Ali zašto ljudi imaju menstruaciju, kad je većina životinja nema? Osvrtom na drvo života, možemo videti da se samo nekolicina sisara, sem nas primata, malog broja slepih miševa i slonovskih rovčica, odlučila za mesečno krvarenje. Svakog meseca materica spremi gustu i skupocenu sluznicu za dolazak oplođene jajne ćelije – embriona koji će se razviti u fetus, a nakon devet meseci i u bebu. Ako se nijedan embrion ne formira, neće biti ni trudnoće i telo će tokom menstruacije odbaciti zadebljalu sluznicu. Evolucija se često posmatra kroz vaganje troškova i dobiti: ako je cena neke telesne aktivnosti visoka, mora biti od koristi. Žene izgube preko pola čaše vina krvi i tkiva bogatih gvožđem – oko 90 mililitara – u toku svake menstruacije, pa se čini da ih proces prilično istroši. Po svoj prilici, ostavljanje tragova krvi u predelima u kojima su se kretali naši rani preci ali i predatori nije bilo korisno. Kako se onda razvila menstruacija? Tokom poslednjih decenija, evolucioni biolozi izneli su tri ključne teorije kako bi objasnili menstruaciju kod čoveka. Mehanizam za prečišćavanje

Jedna kontroverzna teorija, koju je 1990-ih predložila samouka biološkinja Margi Profet, predlaže da je menstruacija mehanizam za prečišćavanje. Budući da smo vrsta zaljubljive prirode, ženama je potreban mehanizam da redovno izbacuju zaraženu spermu koja se sakuplja tokom naših seksualnih pohoda.

Ubrzo je utvrđeno da je ovaj argument manjkav iz nekoliko razloga. Žene su više, a ne manje, podložne infekcijama poput hlamidije i gonoreje tokom menstruacije, jer se tada sluz grlića materice proređuje. Krv bogata gvožđem takođe služi kao primamljiv izvor hrane za Staphilococcus aureus, bakteriju ozloglašenu po tome što izaziva sindromom toksičnog šoka (STŠ) povezanog sa korišćenjem tampona.

Nasuprot teoriji, nema međusobne povezanosti između nivoa promiskuitetnosti kod nas i naših bliskih rođaka primata i jačine krvarenja. Zahtevni embrioni

Smislenije objašnjenje za menstruaciju je da se ona razvila kako bi se prilagodila neobičnom načinu na koji se ljudski embrioni ugrađuju u sluznicu materice – endometrijum – tokom trudnoće. Kod nekih sisara sa placentom oplođeni embrion se samo površinski veže za endometrijum. Kod ljudi i kod drugih vrsta čije ženke imaju menstruaciju, implantacija embriona je zahtevna i iziskuje zadebljalu sluznicu materice.

Dok su drugi sisari sposobni da ponovo apsorbuju sluznicu koja krasi njihovu plodnu matericu, obim tkiva kod žena je prevelik, pa ako ne dođe do trudnoće, odbacuje se.

U evolucionoj analizi troškova i dobiti, izgradnja sluznice samo kada je trudnoća u opticaju – to jest jednom mesečno kada prolazimo kroz ovulaciju – može biti jeftinija od održavanja sluznice na neodređeno. Druga ključna razlika između vrsta koje imaju i vrsta koje nemaju menstruaciju je evolucioni pritisak za zadebljanje materice. Kod ženki sisara koje nemaju menstruaciju, konačno zadebljanje endometrijuma (proces koji se naziva decidualizacija) nastaje tek kad sluznica oseti signalizaciju embriona koji poručuje: „Tu sam, namesti mi postelju/icu!“ Negde na čovekovom evolucionom putu komunikacija između embriona i materice se naglo promenila, tako da signali koji su uzrokovali zadebljanje endometrijuma nisu dolazili od embriona, već od same majke. Umesto da se poveže sa prisustvom embriona, zadebljanje materice postalo je povezano sa ovulacijom i usklađenim hormonskim promenama kroz koje svaka žena prolazi tokom mesečnog ciklusa. Majčinska samoodbrana

Šta je sa svim tim ugađanjem? Ne pripremaju se svi sisari svakog meseca za trudnoću. Na primer, ženke zečeva ovuliraju i njihov endometrijum se zadeblja samo tokom perioda parenja.

Američki evolucioni biolozi Dina Emera, Roberto Romero i Gunter Vagner tvrde da je spontano zadebljanje sluznice materice zapravo odbrambeni mehanizam. S tim da je odbrana u svrhu protivljenja parazitskom potomstvu, a ne infekciji koja se prenosi spermom.

Budući da majka i dete ne dele identične gene, oni su u suprotnosti jedno s drugim. Iz perspektive embriona, maksimalna korist se postiže istiskivanjem što više resursa od majke. Embrion prigušuje čak i majčinu insulinsku reakciju s namerom da tokom svog devetomesečnog boravka osigura što veće parče torte.

U međuvremenu, majka voli da bude štedljiva sa svojim resursima kako bi mogla da preživi trudnoću i nastavi svoj jedinstveni genetski doprinos ljudskoj populaciji.

Dva su razloga zbog kojih je ovo natezanje majke i fetusa moglo rezultirati spontanim zadebljanjem materice. Sa implantacijom koja je već zahtevna za žene i ženke drugih vrsta koje imaju menstruaciju, zgusnuta sluznica možda predstavlja bitan momenat u našoj evoluciji – sprečavanje još dubljeg uvlačenja embriona u zid materice.

Drugi razlog je zaštita dragocenih majčinih resursa od fetusa koji se neće pravilno razviti. Zadebljana sluznica može biti efikasan način da se osete – i ako je potrebno, da ih majčino telo odbaci – bilo kakvi neželjeni embrioni. Oko 30% do 60% svih ljudskih embriona se odbaci na ovaj način, pre nego što se pojave znaci trudnoće.

Iako je evoluciono poreklo menstrualnog ciklusa čvrsto ukorenjeno u onome što se dešava tokom trudnoće, stvarnost je takva da se tokom većine ciklusa ne razvije nijedan embrion. Tada se skupe decidualne ćelije koje su zadebljale sluznicu, vanćelijski matriks koji ih drži na okupu se razloži, a sluznica materice biva odbačena.

Za većinu „zapadnjačkih“ žena koje retko ostanu trudne, ovaj menstrualni ciklus se ponovi 450 do 480 puta tokom života. Izvor: https://theconversation.com/explainer-why-do-women-menstruate-13744#:~:text=A%20more%20plausible%20explanation%20for,to%20the%20endometrium%20only%20superficially