Evropska nedelja prevencije karcinoma grlića materice

Tekst: Jovana Matić Lektura: Ana Ninković Ilustracija: Canva

Već 15 godina Srbija aktivno učestvuje u obeležavanju Evropske nedelje prevencije karcinoma grlića materice, ali prema navodima Međunarodne agencije za istraživanje karcinoma (IARC), na petom smo mestu po smrtnosti i oboljevanju od ove bolesti. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” navodi da preko hiljadu žena godišnje dobije dijagnozu karcinoma grlića materice, a da skoro petsto žena godišnje izgubi bitku sa ovom bolešću. Neću govoriti toliko o statistikama, budući da su zastrašujuće. I ne smemo zaboraviti da to nisu brojevi – to su žene, naše majke, sestre, drugarice, saborkinje, poznanice.

Grlić materice deo je materice koji se nalazi na mestu njenog spoja sa vaginom. Karcinom predstavlja rast ćelija koje se bitno razlikuju od onih koje normalno grade tkivo cerviksa. Grlić se sastoji iz dva dela, endocerviksa i ektocerviksa, oba su građena od različitih ćelija, a zona između ova dva dela je najčešće mesto iz kog nenormalni rast atipičnih ćelija počinje.

Ova bolest ne nastaje odjednom, pa nam je danas poznat čitav spektar stanja koja prethode karcinomu, odnosno prekanceroza. Prekancerozna stanja podrazumevaju promene pomenutih ćelija, od diskretnih promena na supćelijskom nivou, do promena čitavih populacija ćelija, a na osnovu kojih postavljamo dijagnozu karcinoma. Ove promene nakon ispitivanja ćelija delimo u nekoliko tipova – od najmanje rizičnog do onog koji nosi najveći rizik za progresiju u karcinom. Neće sve žene sa prekanceroznim promenama zapravo razviti karcinom.

Ali, kako nikad ne možemo znati i sa sigurnošću proceniti rizik, glavno oružje nam je prevencija uz redovne kontrole koje nam nude blagovremeno otkrivanje i uspešno praćenje i lečenje svih stanja na ovom spektru.

Pre priče o prevenciji i razmerama njenog značaja, pomenućemo neke od poznatih faktora rizika. Oni mogu i ne moraju dovesti do razvoja karcinoma, ali baš da bismo znale kako možemo smanjiti rizik, važno je da objasnimo kako oni doprinose razvoju ove bolesti.

Sve smo čule za HPV, familiju od preko 150 virusa, a u kojoj se nalaze i vrlo opasni sojevi, koji mogu dovesti do neravnoteže u genima koji regulišu rast ćelija i na taj način učestvovati u razvoju karcinoma. Neće svaka infekcija HPV virusima dovesti do maligniteta, a rizik će, nadamo se, u budućnosti biti manji, kada vakcina protiv HPV infekcija, koja štiti od sojeva koji su česti u populaciji, postane dostupna svim ženama, i to o trošku zdravstvenog osiguranja.

Neke studije svrstavaju i pušenje na listu faktora rizika, budući da je primećeno da u populaciji žena pušača ima više obolelih od karcinoma grlića materice, nego u populaciji žena koje ne koriste cigarete.

Među ostalim faktorima rizika se svakako nalaze genetska predispozicija, odnosno pojava ovog karcinoma kod žena u porodici, kao i uobičajena stanja smanjene otpornosti organizma, na čelu sa HIV infekcijom, ali i česte infekcije grlića materice, pogotovo ako su nelečene. U grupi žena sa višim rizikom nalaze se i devojke i žene koje dugo koriste oralne kontraceptive, te je vrlo važno da se kod njih preventivni pregledi obavljaju skoro duplo češće nego što je preporuka za žene iste starosne grupe koje ove lekove ne koriste.

Kada znamo neke od faktora rizika, vreme je da se pozabavimo pitanjem prevencije.

Glavna i osnovna stvar oko koje će se svi složiti, a kada je u pitanju prevencija ginekoloških karcinoma, apsolutno jeste insistiranje na redovnim preventivnim (skrining) pregledima. Sve smo čule za PAPA test, pa šta je to zapravo?

Papanikolau test ili skraćeno PAPA test jeste skrining metoda za rano otkrivanje promena na grliću materice koje imaju potencijal da postanu karcinom (već pomenuta prekancerozna stanja), te je njegov najveći značaj u tome da, iako nije dijagnostička metoda za dijagnostikovanje samog karcinoma, iz populacije izdvoji žene koje su pod višim rizikom, a koje će kasnije biti praćene i/ili podvrgnute daljem ispitivanju u cilju uspostavljanja ili odbacivanja dijagnoze karcinoma.

Ovaj test se preporučuje svim seksualno aktivnim ženama, najkasnije 3 godine od početka seksualne aktivnosti, i preporuka je da se obavlja jednom godišnje, pod uslovom da je prethodni nalaz bio uredan. Ukoliko su na testiranju primećene promene, ginekolog će savetovati češće kontrole.

Priprema za ovaj pregled je prilično jednostavna i podrazumeva uzdržavanje od seksualnog odnosa najmanje 24h i prekid primene lekova koji se primenjuju vaginalno u trajanju od dva dana pre pregleda.

Najpogodnije vreme za ovaj test svakako jeste sredina ciklusa (oko 15 dana od prvog dana menstrualnog krvarenja).

Rezultati testa dolaze u vidu rimskih brojeva koji označavaju stanje u kome se ćelije nalaze, od normalnog (I) do displazije i sumnje na karcinom (IV i V).

Budući da osetljivost ovog testa nije dovoljna da ga svrsta u definitivne dijagnostičke testove, ginekolog će predložiti da se test ponovi ili da se uradi biopsija (uzimanje malog dela tkiva) za patohistološke analize (posmatranje ćelija) u cilju potvrde dijagnoze ili njenog odbacivanja.

Sam pregled se kombinuje sa kolposkopijom (metodom koja obezbeđuje pristup grlića pregledu, da bi doktor mogao da vidi grlić) i podrazumeva uzimanje brisa koji nije bolan, ali jeste malo neprijatniji od klasičnog kada je u pitanju određivanje grupe vaginalnog sekreta, zato što je neophodno da se uzmu i žive ćelije čije će osobine biti posmatrane. Saradnja sa ginekologom koji bi trebalo da vam pre samog pregleda objasni sve pojedinosti procedure bitno pomaže, a sve bude vrlo brzo gotovo.

Redovne kontrole mogu nam pomoći da bolest uhvatimo pre samog početka ili u ranoj fazi, kada je dovoljna mala hirurška intervencija za lečenje, i na taj način u preko 90% slučajeva sprečimo smrtni ishod. Uz njih, naše pomoćno oružje u ovoj borbi jesu kondom i HPV vakcina.

Ali, zašto je smrtnost od ove bolesti visoka u našoj zemlji?

Mnoge žene u Srbiji ne idu na redovne ginekološke preglede. Neke iz (vrlo opravdanog) straha od nasilja na ginekološkom stolu, koje je nažalost već iskustvo velikog broja žena, neke zbog nemogućnosti da preglede zakažu u državnim ustanovama ili da čitavu proceduru plate. Istina je da sistem ne podržava žene u borbi za reproduktivno zdravlje i da se ni na koji način ne bavi osvešćivanjem žena po pitanju značaja redovnih pregleda. Žene često posramljeno govore o tome kako su se oni koji bi trebalo da štite njihovo zdravlje prema njima ophodili na loš način, dodatno ih obeshrabrivši da odu na narednu kontrolu.

Osim zastrašivanja, žene nemaju pristup informacijama od značaja koje bi im pomogle da procene kada je vreme za odlazak ginekologu, niti na koji način to mogu da urade. U velikom delu naše zemlje odlazak ginekologu se i dalje posmatra kao nešto zbog čega žena treba da se stidi, o čemu se ne govori. Sve to poraz je zdravstvenog sistema, koji je propustio priliku da se bavi zdravstveno-prosvetnim radom, ali i svih nas. O ginekološkim problemima čućete samo ako dovoljno dobro čujete, pa uhvatite tihe šapate žena koje ih proživljavaju.

Kada devojka ili žena odluči da ode kod lekara, ona nailazi na prvu prepreku – traženje preporuka. Iskustva drugih žena igraju ogromnu ulogu u donošenju odluka po pitanju toga kome će žena poveriti svoje zdravlje. Ako i nađe nekog kome bi mogla da veruje, tu je druga prepreka – jurenje uputa za lekara specijalistu ginekologije. Termini su kao neko skriveno blago do koga je teško doći, a u poslednje dve godine je bilo i perioda kada su potpuno obustavljani ginekološki pregledi. Ukoliko žena ima neki problem, vrlo verovatno će od ginekologa iz doma zdravlja dobiti uput za specijalistu koji radi na višem stepenu zdravstvene zaštite, pa opet čeka.

Opet, ne treba zaboraviti na dodatno čekanje zbog aktuelne pandemije. Ukoliko žena odluči da ne čeka mesecima, ona iz svog džepa mora izdvojiti par hiljada dinara. Iako bismo pomislili kako zdravlje nema cenu, pristup zdravstvenoj zaštiti ipak ima svoju cenu, a ona raste sa razmerama problema sa kojim se žena suočava. Mnoge žene zbog svih prepreka i straha odustaju. Zbog toga, u Srbiji je najveći broj dijagnostikovanih karcinoma grlića materice uhvaćen u već uznapredovaloj fazi, kada su terapijske mogućnosti dosta ograničene, a smrtnost viša.

Takođe, vakcina protiv HPV, koja u bitnoj meri smanjuje mogućnost razmnožavanja sojeva koje povezujemo sa nastankom karcinoma čak i ako do izloženosti infekciji dođe, kod nas još uvek nije dostupna svim ženama, a zadovoljstvo zaštite tog tipa moraju platiti iz sopstvenog džepa.

Trenutno je Dom zdravlja „Novi Sad” jedina ustanova u Srbiji koja besplatno vakciniše decu starosti od 11 do 17 godina protiv HPV infekcije.

Iako najefikasnija kada je primenjena u uzrastu do 15. godine i pre seksualnog kontakta, budući da ne može izbaciti virus iz organizma ukoliko je osoba već izložena sojevima protiv kojih štiti, HPV vakcinu mogu primiti sve žene starosti do 26 godina.

Uprkos navodima onih koji se protiv vakcinacije bore, ova vakcina NE IZAZIVA KARCINOM GRLIĆA MATERICE, VEĆ MOŽE ZAŠTITI OD SOJEVA HPV VIRUSA KOJI DO OVOG KARCINOMA MOGU DOVESTI.

Ohrabrujuća vest jeste najava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prema kojoj će ova vakcina od marta 2022. biti dostupna i besplatna za devojčice i dečake od 9 do 19 godina.

Ostaje da se nadamo da će zdravstveno-prosvetni rad po pitanju ženskog reproduktivnog zdravlja biti ozbiljnije shvaćen, da će žene dobiti podršku i mogućnost da se svojim zdravljem bave bez straha i prepreka, pa da neku narednu Evropsku nedelju prevencije karcinoma grlića dočekamo sa mnogo boljim statistikama, ali i u društvu žena koje volimo, zdravih, nasmejanih, hrabrih i solidarnih.