Kako svakodnevni seksizam i mizoginija utiču na mentalno zdravlje žena

UPOZORENJE!!!

U NASTAVKU TEKSTA SLEDI POMINJANJE SUICIDALNOSTI I MENTALNE BOLESTI.

Više istraživanja je pokazalo da seksizam i mizoginija imaju negativne posledice po mentalno zdravlje devojčica, devojaka i žena.

Studija objavljena u okviru časopisa Lancet pokazala je da seksizam i polna diskriminacija doprinose povećanju depresije kod mladih žena. Žene su čak pod dva puta većim rizikom da razviju simptome depresije od muškaraca (Stepanikova et al., 2020).

Dok se fokusiramo na očigledne oblike mizoginije i nasilja nad ženama, često previđamo nevidljivu cenu koju žene plaćaju za život u seksističkom društvu i neravnopravnim partnerskim odnosima. Čak i svakodnevni, „suptilni” seksizam, kao što je očekivanje da žene služe dok muškarci gledaju utakmicu ili nevidljivi emotivni rad koji žene ulažu u vezu, izaziva depresivne i anksiozne simptome.

Efekti ovog stresa se samo akumuliraju tokom godina. Po nekim istraživanjima, ovo je glavni razlog zašto su neudate žene u proseku psihofizički zdravije od udatih žena.

Prema drugim istraživanjima, žene imaju za 70% veću verovatnoću da obole od depresije i dva puta veću verovatnoću da razviju anksiozni poremećaj. Život u stanju pripravnosti zbog mogućeg seksualnog napada i uznemiravanja na ulici ili nasilja u partnerskom ili porodičnom okruženju umnogome doprinosi ovoj statistici, piše The Guardian. Istraživanja pokazuju da i negativni stereotipi u akademskom okruženju – npr. to da su žene gore u matematici od muškaraca – utiču na uspeh i motivaciju devojaka da se bave ovom oblašću.

Pod posebnim pritiskom su devojke i devojčice. Iako i dečaci trpe zbog društvenih mreža, devojčice više koriste društvene mreže nego njihovi vršnjaci muškog pola. Nerealna očekivanja o izgledu i načinu života, kao i polno zasnovano onlajn uznemiravanje, pogoršavaju mentalno stanje devojčica i devojaka (Frith, 2017). S obzirom da su se naši životi tokom pandemije premestili skoro isključivo u onlajn prostore, može se očekivati da će parametri mentalnog zdravlja devojčica i devojaka nastaviti da opadaju.

Jedna studija izvedena u Belgiji pokazala je da se mentalno zdravlje devojčica i devojaka značajno pogoršalo u periodu od 2008. do 2013. i to u većoj meri nego kod dečaka i mladih muškaraca. U SAD, suicidalnost kod maloletnica je porasla za 56% od 2009. godine. Ako se dodaju uticaj rasizma i siromaštva, ove statistike su još pesimističnije.

Suicidalnost je drugi glavni uzročnik prerane smrti kod devojčica i devojaka uzrasta od 10 do 19 godina u svetu. U SAD, suicidalnost među adolescentkinjama dostigla je istorijski maksimum 2015. godine. Devojčice i devojke čine 90% pacijenata sa poremećajima ishrane, što se direktno dovodi u vezu sa seksističkim imperativima lepote koji se nameću ženama.

Bez preterivanja se može reći da se devojčice i devojke na Zapadu suočavaju sa krizom mentalnog zdravlja. Glavni faktori za ovu krizu su njihova hiperseksualizacija u medijima i u popularnoj kulturi, nerealni zahtevi koji se tiču njihovog izgleda i načina života, ekonomska kriza, sve više vremena provedenog onlajn, slabljenje međuljudskih odnosa i nedostatak svakodnevnog druženja sa vršnjacima i vršnjakinjama van virtuelnog prostora.

Rešenje za ovu mentalnu krizu je jačanje ženske solidarnosti i jačanje solidarnosti među polovima umesto jačanja patrijarhata, u kom su žene naučene da se takmiče međusobno (i sa fotošopovanim nerealnim idealom ženske lepote) i u kom postoji nejednaka podela rada u partnerskom odnosu i porodici.