Onlifens nije bezbedna platforma za seks-rad – Onlifens je podvodač

Živimo u svetu koji je oblikovala pornografija. Više od tri decenije, istraživači su dokumentovali kako pornografija svoje konzumente čini neosetljivim na nasilje i širi mitove o silovanju i druge laži o ženskoj seksualnosti. Na taj način, pornografija normalizuje samu sebe, postaje sve prisutnija, intruzivnija i opasnija, okružujući nas sve više, negujući celu kulturu tako da postaje teško čak i da se prepoznaju i imenuju opasnosti pornografije.

Mera ovog uspeha pornografije je i sve veće insistiranje medija da se ljudi koji se koriste u prostituciji i pornografiji nazivaju „seks-radnici”. Ono čemu su izloženi nije ni seks, u smislu intimnosti i uzajamnosti, niti rad, u smislu produktivnosti i dostojanstva. Oni koji su preživeli prostituciju smatraju je „serijskim silovanjem”, tako da je za njih izraz „seks-rad” oblik gaslajtovanja. „Kada se ’posao’ u prostituciji jednom raskrinka, bilo kakva sličnost sa pravim poslom je razbijena”, pišu dve žene koje su preživele „seks-rad”, Evelina Điobe i Vednita Karter. „Jednostavno rečeno, bez obzira da li ste ’devojka za pratnju visoke klase’ ili prostitutka sa ulice, kada ste na ’sastanku’, morate da kleknete ili legnete i pustite muškarca da koristi vaše telo na bilo koji način na koji on želi. To je ono za šta on plaća. Pretvarati se da je prostitucija posao kao bilo koji drugi bilo bi komično da nije toliko tragično.”

„Seks-rad” implicira da prostituisani zaista žele da rade ono u čemu nemaju nikakvog izbora. Implicira da njihovo siromaštvo, beskućništvo, istorija seksualnog zlostavljanja u detinjstvu, izloženost rasističkim zločinima, isključenost iz legalnih poslova ili nejednaka plata ne igraju nikakvu ulogu. Da su oni ono što pornografija kaže da jesu, vredni samo za upotrebu u pornografiji.

Moć pornografije je postala jasna još jednom prošlog meseca, kada je Onlifens (u daljem tekstu OF), internet servis sa sedištem u Londonu, objavio da će zabraniti „seksualno eksplicitni” sadržaj na svojoj platformi, pre nego što je naglo izmenio odluku usled brojnih kritika. „OF se slavi zbog toga što odraslim zabavljačima i ’seks-radnicima’ pruža bezbedno mesto da rade svoj posao”, navodi Blumberg Njuz. Prema ACLU (Američka unija za građanske slobode), višedecenijskom branitelju pornografije, „kada tehnološke platforme kao OF vide sebe kao arbitre prihvatljivog onlajn govora i aktivnosti, one stigmatizuju ’seks-rad’ i stavljaju radnike u opasnost”. Upravo suprotno, upravo je seks-industrija ona koja ugrožava žene. Legitimizacija seksualnog zlostavljanja kao posla čini OF i slične sajtove posebno primamljivim za ekonomski ugrožene.

OF je postao čuveno ime tokom pandemije, kada je potražnja za pornografijom eksplodirala. Ljudi su počeli da vode svoje živote onlajn, porodično i partnersko nasilje je eskaliralo, žene su izgubile poslove u još većoj meri nego muškarci, i nejednakost se povećala. OF kao oblik „meke” prostitucije, neminovno se okoristio o ovu dinamiku.

OF je za konvencionalnu pornografiju ono što je nekada striptiz bio za prostituciju: prelazna aktivnost, seksualni performans bez obaveze intimnog kontakta, privremeno zaposlenje za one sa finansijskim teškoćama i sa malo, ili nimalo, drugih rešenja. OF nudi iluziju bezbednosti i poricanja stvarnosti i za producente i za konzumente. Ali pobuna zbog najavljene zabrane eksplicitnog sadržaja na OF je samo pokazala da se eksplicitni seksualni sadržaj – uglavnom seksualna eksploatacija feminizovanih tela, ženskih, gej i trans – dobro prodaje u svetu pornografije. Kao što je Dani Harvud, prva autorka sadržaja na OF, rekla za Njujork Tajms: „Jednom kada pretplatnici vide sve (što vi nudite), prelaze na sledećeg autora”. Empirijska istraživanja takođe potvrđuju ovu dinamiku.

Iako je OF izjavio da je njihov motiv za ovu, sada poništenu zabranu taj da se povinuju pravilima banaka preko kojih idu plaćanja na platformi, postoje razlozi da se veruje da je platforma želela da preskoči svoj Pornhab momenat, u kom bi se razotkrili pravi sastojci fantazije o intimnoj vezi sa „seks-radnicom” koju je platforma uspešno prodavala: a to su mladost, smanjena agensnost i siromaštvo. Optužbe protiv OF već postoje: incest, bestijalnost i silovanje dece već su na OF¹. Nedavna tužba u Koreji navodi da OF profitira od snimaka maloletnih lica. (OF je zvanično izjavila da „kompanija ne toleriše bilo kakve prekršaje našeg pravilnika i da momentalno preduzimamo mere da bismo zaštitili bezbednost i sigurnost naših korisnika”.) Ne postoji način da se zna da li podvodači i trgovci ljudima regrutuju vulnerabilne, očajne i neoprezne, i da li ih prinuđuju van kamere ili uzimaju veći deo ili ceo dohodak, kao što je uobičajeno u seks-industriji. OF uzima 20% od svakog prihoda; to je procenat kakav uzima podvodač.

Umesto odgovora da li pravilnik OF može da spreči maloletna lica da budu iskorišćena preko sajta, dobija se tišina.² Prepubescentna deca možda mogu biti prepoznata i njihovi snimci sklonjeni. Ali skoro bilo ko u pubertetu može biti predstavljen kao tzv. odrasli koji je dao pristanak. Žene u najvećem broju slučajeva ulaze u seks-industriju kao maloletnice; njihova ranjivost je centralni deo njihove privlačnosti odnosno tržišne vrednosti. Deca ne mogu biti zaštićena od seksualne eksploatacije dokle god je pornografija zaštićena i dokle god se prostitucija odraslih toleriše, zato što su oni ista grupa ljudi u dve vremenske tačke, ponekad udaljene ne više od nekoliko dana, a ponekad ni toliko – deca predstavljena kao odrasli, i odrasli predstavljeni kao deca.

Dobija se ćutanje i umesto odgovora na pitanja koliko je ljudi bilo primorano, podvođeno ili obmanuto, i koliko je njihovih intimnih snimaka bilo ukradeno.³ Veći deo komentara na povučenu odluku o zabrani eksplicitne pornografije na OF svodi se na žalopojku da konzumenti moraju da imaju pravo da kupuju ono što proizvođači imaju pravo da prodaju. U međuvremenu, primorani, zlostavljani, eksploatisani i špijunirani nemaju nikakva efektivna prava protiv toga da budu kupljeni i prodani protivno svojoj volji. Dogod oštećeni nemaju efektivna prava i jednakost zasnovanu na polu, etnicitetu i rodu, oni koji prežive zlostavljanje na ovim sajtovima, uključujući i Pornhab i slične sajtove – biće izloženi krađi, prinudi i svim oblicima neautorizovane eksproprijacije njihove seksualnosti.

Neke države SAD-a navodno će ponuditi legalno rešenje za ljude čiji je eksplicitni materijal napravljen ili distribuiran bez njihove dozvole. Ali u realnosti, samo mali deo obezbeđuje primenljive ili efikasne načine da se sami materijali sklone. Čak i u Kaliforniji, koja nudi viši stepen zaštite, legalni zahtevi ne odražavaju realne uslove pod kojima su ovi snimci napravljeni i distribuirani.

Državni standardi i izuzeci olakšavaju seks-industriji da izbegne odgovornost za svoje eksploatativne prakse: zakoni protiv trgovine ljudima koji se primenjuju na odrasle, ograničeni su na „opsceni” materijal, što je razlika koju čak i iskusni federalni tužioci teško mogu da dokažu. Legalni preduslovi za pristanak zanemaruju činjenicu da su video snimci sa lažnim pristankom standard. Pravila o zastarevanju daju suviše kratak period za mnoge traumatizovane žrtve. Izuzeci od odgovornosti za materijale koji su jednom dobrovoljno poslati ili prethodno distribuirani čine zakone protiv „osvetničke pornografije” skoro beskorisnim. Zakoni protiv dipfejk (deepfake) tehnologije štite samo osobu koja je lažno ubačena, uglavnom poznatu osobu, ne osobu koja je iskorišćena za seks. Možda je upravo beskorisnost ovakvih zakona ohrabrila OF da povuče svoju najavljenu zabranu eksplicitnog materijala.

Ove godine, kalifornijski državni senator Dejv Korteze iz San Hozea u Silikonskoj Dolini predstavio je primenljiv i efikasan zakon koji prilagođava najbolje delove zakona o autorskim pravima, kleveti i zabrani trgovine ljudima kako bi rešio ovaj problem. Ako ovaj zakon bude usvojen, mogao bi da stvori osnovu za građanske tužbe koje bi pokrenule žrtve onlajn seks-trgovine – žrtve seksualne eksploatacije ili maloletničke pornografije, ili punoletna lica koja su bila primorana ili bila žrtve krađe. Prekršaj dokazan na sudu značio bi da osuđeni mora da isplati 10.000 dolara za svaka 2 sata koliko je nelegalni materijal bio dostupan ili da potpuno ukloni sav materijal.

Ovaj zakon bi mogao da bude usvojen svuda. Svaka žrtva seks-trafikinga bi mogla tužbom da spreči nastanak ili distribuciju materijala bez dozvole. Oni koji su samo prividno slobodni u ovom prostoru – kao što će se mediji truditi da vas uvere da je slučaj sa „seks-radnicima” na Onlifensu – i oni koji to nisu, najzad će imati stvarnu zaštitu, a ta mnogo hvaljena sloboda delovanja će najzad imati uporište u stvarnosti, smanjujući moć pornografije da formira naš svet.

Ketrin Mekinon je advokatica, intelektualka, autorka, predavačica i aktivistkinja. Predaje pravo na Univerzitetu u Mičigenu i Pravnoj školi Harvarda i radi za seksualno eksploatisane širom sveta. Njena najnovija knjiga zove se „Politika leptira”.

Ovaj članak je objavljen 6. septembra 2021. u časopisu Njujork Tajms.

¹ Nedavno je BBC izvestio o brojnim zloupotrebama OF za širenje ilegalnog i materijala sumnjivog sadržaja, kao i o problemima bezbednosnih provera na platformi. Bivši moderatori tvrde da su bili „savetovani” da ne uklanjaju ilegalni materijal jer on donosi profit, prenosi BBC. Takođe, vlasnici OF su pod istragom FBI-ja zbog finansijskih malverzacija i seksualne eksploatacije maloletnica.

² Postoji više primera gde su maloletnici izuzetno lako otvorili i održavali profil na OF: jedna devojčica je „zaobišla” bezbednosnu proveru pomoću pasoša koji je ukrala od bake.

³ Sve veći broj „seks-radnica” progovara iskreno i kritički o OF, protiv romantizacije platforme i njenog reklamiranja kao načina za „laku” i bezbednu zaradu.

Izbor teksta i prevod: LasUsurpadoras

Ilustracija: Milica Lazarević

Lektura: Ana Ninković