Pravi krivci za postojanje prostitucije: strukturalno nasilje i njegov izbor

Tekst: Nataša Elenkov i Mima Jovanović Lektura: Anđela Kovačević Ilustracija: Kanva

Nikada ne čujemo zahteve za legalizaciju ropstva, da robovi traže da budu robovi jer su im to najbolje opcije, ili da robovlasnici zaslužuju da se njihove nehumane prakse tretiraju kao svaki drugi vid poslovne transakcije. Međutim, kada u mizoginom društvu pomenete prostituciju, kupovinu drugog ljudskog bića i to najčešće ženskog, stvari više nisu toliko jasne. Koristi se magična reč „izbor.” Žene vole da budu kupljene, žene vole da imaju seks gde ne smeju da kažu ne, žene to same biraju. Žene žele da njihova tela budu dostupna uvek, svuda i za sve. Odjednom, prostitucija nije nasilje, ne posmatra se kroz patrijarhalne odnose moći.

Kontekst u kome se takav „slobodan izbor” donosi briše se i zanemaruje. Materijalna realnost je takva da žene u prostituciji mogu da budu u robovskom položaju iz više razloga. Prema studijama, većina žena je seksualno zlostavljana u detinjstvu, neke od njih su prodate vrlo rano (sa svega 13 godina), neke su u lancu trgovine ljudima, neke su tu zbog siromaštva i jedino što mogu je da prodaju svoje telo, neke su rasle u disfunkcionalnim porodicama gde im je od malena predočeno da će prodajući sebe spasiti svoju porodicu od gladi.

Sa druge strane, muškarci koji kupuju žene, kupuju iz jednog jedinog razloga: oni su u poziciji moći i mogu. Oni su jedini koji imaju izbor i biraju da „plate za seks”. Kao što je i pomenuto, žene mogu da budu u kandžama prostitucije iz više razloga i ono što treba da nas zanima jeste zbog čega muškarci svesno biraju da plate za seksualni pristup ženi.

Postoji toliko uvredljivih naziva za žene u prostituciji, dok su muškarci samo: klijenti, korisnici, džonovi, mušterije. Jezik jeste sredstvo kojim objašnjavamo materijalnu realnost, a materijalna realnost je da muškarci koji kupuju žene, koji plaćaju, nisu ništa drugo do nasilnici. Da pristanak postoji, novčane transakcije ne bi bilo, jer pristanak na seksualni odnos nema cenu. O odnosu muškaraca prema ženama dosta govori i izjava jednog od njih, koji, kada je bio upitan zašto dolazi u bordel, odgovara: „Zato što [ona] ne može da kaže ne.”

Pravi krivac za to što prostitucija postoji jeste strukturalno nasilje, ali i muško, odnosno svesni izbor muškaraca da kupuju seksualni pristup ženama.

U nastavku slede izjave „kupaca” grupisane prema svojstvima zapaženim u njihovom ophođenju prema ženama u prostituciji. Ove izjave, neposredno i bez ulepšavanja, prikazuju njegove odluke i njegov izbor.

1) Prezir prema svim ženama i prezir prema ženama u prostituciji; manjak empatije i fizičko nasilje

Sakupljeni komentari pokazuju da prostitucija dozvoljava muškarcima da se ogluše o fizičko zdravlje, potrebe, telesni integritet i bezbednost prostituisane žene jer, kako navodi i feministička autorka i aktivistkinja Hilari Kinel, muškarci koji kupuju seksualni pristup ženama veruju da im se aktom kupovine daje dozvola da rade šta god žele, kao i da im je time dato za pravo da vrše nasilje nad njima. Takođe, jedno od istraživanja korišćenih u analizi pokazuje da se ovde radi o muškim osobama koje u velikoj meri dehumanizuju prostituisane žene, gledaju na njih s prezirom, ne osećaju empatičnost za njihovu patnju, a određeni broj privlači i mogućnost da ženama u prostituciji nanese bol. „Džonovi” često govore o ovim ženama s prezirom i gađenjem i smatraju da njihovo seksualno zadovoljstvo ima primat nad potrebama i fizičkom sigurnošću prostituisane žene.

● „Zašto plaćam za seks? Žene mi skaču po živcima. Nerviraju me. Sasvim mi je dovoljno da im platim. Sa svr*avanjem po licu me košta ukupno 50e. Zapravo, ovo je moć. Tim ženama možeš da radiš šta god poželiš.”

● „Besplatnu pi*ku treba odvesti jednom ili više puta na večeru, a možda ti ni tad neće dati. U svakom slučaju, nije isti gušt kao kad to uradiš s onom plaćenom. Ovo je demonstracija moći koju imamo nad njima. Novac je uvek bio osnov snage i nadmoći, i kao robinje, one su naši podanici koji kleče pred našim ku*evima i trpe nas unutar njih sve dok ih ne obeležimo svojom spe*mom.”

● „Iskreno me boli uvo za rupu koju imaju između nogu, i nemam nameru da budem gažen od jedne ‘besplatne’. Po mom mišljenju, nisu normalni papučari koji podržavaju ideju da je plaćanje za seks ponižavanje. U suštini, da, slažem se s tim da je plaćanje ponižavanje, ali za one koji to rade s onom ‘besplatnom’. Ko plaća večere, hotel, pića, itd, jeste ponižen do koske.” (termin „besplatna” odnosi se na ženu koja nije u prostituciji)

● „Cilj mi je da im vratim.” („kupac” na pitanje zašto kupuje seksualni pristup ženama)

● „Svaka žena je prostitutka.”

● „Dok ne počne da plače, dok samo priča ‘ne’, ja nastavljam. Prestajem samo kada zaista plače.”

● „Odlučio sam da je je*em samo da bih je razvalio u misionarskoj pozi i tako izbacio sav bes…”

● „Nekad čak odem i neokupan. Nekad volim da odem posle 10 sati provedenih u kancelariji tako da moraju da se je*u sa mnom iako smrdim ahaha. Ne odlazim kod onih sa ulice, samo kod onih u stanovima. Često ih je*em jako, iako ih boli, koga briga.”

● „Iako se konstantno žalila: ‘Preveliki je. Boli me.’, da bi bila pošteđena, ignorisao sam je i razvalio svejedno. Lagao bih kad bih rekao da nije bilo dobro za moj ego, jer jeste hahah.”

● „Neke od devojaka jesu slatke, ali većina su samo rupe za je*anje.”

Kao posledica dehumanizacije prostituisane žene primetan je vidni manjak empatije prema njoj. Životi onih koji nisu smatrani „dovoljno” ili „potpuno” ljudima posmatraju se kao manje vredni, te dehumanizacija prostituisane žene stvara prostor u kojem je ta žena lišena dostojanstvenog tretmana i podložna je muškom nasilju. Prostitucija predstavlja jedan od oblika nasilja kojim se mržnja prema svim ženama održava i iznova stvara. Ona je podrška mizoginoj kulturi, a i njen proizvod.

● „Ku*va je ku*va, mora da bude je*ana i da nam prazni ja*a.”

● „Rekla mi je: ‘Prošlo je već deset minuta. Jesi li svr*io više?’ Ništa nisam rekao, ubrzao sam se i završio... Što se mene tiče može da umre od gladi.”

● „Ona bi radije da bude odozgo, ali ja više volim otpozadi s pogledom na njeno odlično du*e… Nije me ni malo briga za njeno uživanje, ionako bi mi ga odbila.. Ma nek se je*e.”

Prisutni su i rasistički stavovi i ponašanja u komentarima „kupaca”:

● „Ja to radim s Kineskinjama. Svr*im im u usta na prevaru, i kad počnu da se žale, odgovorim im: ‘Ja ne pliča jezik… Ne lazume.”

2) Objektifikacija i komodifikacija žena u prostituciji

Marta Nusbaum, američka filozofkinja, definiše objektifikaciju kao tretiranje nečeg što suštinski nije objekat kao objekat, odnosno, tvrdi da se objektifikacija odvija onda kada se osoba tretira kao:

- instrument;

- da je zamenljiva;

- da ne poseduje sopstvenu autonomiju i agensnost;

- da ne poseduje (telesni) integritet i lične granice, pri čemu ona postaje „povredljiva”, odnosno nešto što je dozvoljeno slomiti, pregaziti itd;

- nečije vlasništvo i svojina, gde joj se negira vlasništvo nad sobom, te ju je moguće prodati i kupiti;

- da je bez subjektiviteta i sopstvenih ličnih iskustava, te se njena iskustva ne uzimaju u obzir.

Jedan od izraza koji čine mizogini žargon „džonova” je i „preći veliku kilometražu”, („mileage”) koji koriste kada govore o starosti i dužini „rada” žena u prostituciji i njihovom fizičkom izgledu, odnosno dok govore o emotivnom i fizičkom danku nastalom usled godina provedenih u „profesiji”. Činjenica da koriste pojam koji se obično upotrebljava kada se govori o automobilima jasno demonstrira njihovo viđenje prostituisanih žena kao objekata čime učestvuju i u njihovoj dehumanizaciji.

● „Prišao sam joj blizu, pogledao je dobro i shvatio da je prešla baš veliku kilometražu.”

U skladu s razmišljanjem prema kom je prostituisana žena viđena samo kao sredstvo, pri čemu joj se negira psihološki i fizički subjektivitet, oni opisuju njen fizički izgled i na sledeći način: „kupci” koriste reč „spinner” za ženu sitne građe zbog, kako je navedeno na jednom od foruma, toga jer se može lako njom „baratati”, odnosno „vitlati” je.

Kroz ovakve opise prostituisana žena je depersonalizovana i posmatrana samo u kontekstu njene instrumentalizacije. Njen identitet i ličnost su potpuno zanemareni. Svedena je na svojstva kojima se naglašava njena „upotrebljivost” i „upotrebna vrednost” tokom seksualnih odnosa s muškarcem: na otvore, delove tela i karakteristike koji je predstavljaju isključivo kao instrument za seksualno zadovoljenje muškaraca.

Komodifikacija ženskog tela vodi jačanju mizogine ideje da su tela žena vredna onoliko koliko su i iskoristiva, poželjna, ili, drugim rečima, onoliko koliko su podobna za tuđu (mušku) „konzumaciju”.

● „Neću se vraćati više. Za ovu cenu možeš dobiti mnogo bolje na drugom mestu.”

● „Dođeš i izabereš, kao katalog.”

● „Ima toliko devojaka na ulici, a najgore će tek doći. Od septembra će početi otpuštanja, tako da ćemo imati manje kupaca a više prostitutki i cene će pasti. 20 za oral i pi**u, 10 za pu*enje, zašto se trošiti sad..?”

Mnogi „džonovi” koriste termine „isprobati”, „testirati”, „upotrebiti”, „iskoristiti” kada govore o svojim iskustvima. Komentari „kupaca” uveliko prikazuju da oni percipiraju prostituisane žene kao robu, iliti kao „parče mesa”:

● „Otišao sam da je vidim. Zaista je kao Lolita… Nije baš dobra u pu*enju, možda nema dovoljno iskustva zbog godina… S obzirom na to koliko je sitna građom, i nije mnogo uska dole. Vrlo je pasivna, pušta te da radiš šta želiš. Performans mlak. Morao sam da oživljavam svoj ku*ac sam… U celini, OK je za 50e. Bonus je to što možeš je*ati pravo ‘sveže meso’.”

Jedan američki „kupac” opisao je plaćanje za seksualni pristup žene u prostituciji kao „iznajmljivanje jednog organa na 10 minuta.”

Jezik „džonova” na forumima je takođe često karakterisan hladnim, apatetičnim tonom prikazanim kratkim i grubo prekinutim rečenicama, manjkom opisa bez emocionalne uključenosti i fokusom na „tehničke”, kvantifikovane karakteristike, gde se opet stvara utisak da se govori o modelu telefona ili automobila, a ne o ljudskom biću.

● „Pokupio sam plavušu ‘SW’ blizu Lorens i Central Park-a juče pre podneva. 173cm u 40-ima, 6 od 10 na skali. Tehnika iznad proseka, ali verovatno neću ponoviti.” („street walker”, misli se na ženu u uličnoj prostituciji)

● „Vrlo loš performans, pu*enje na jedvite jade. Rai1 i otpozadi.” („Rai1” predstavlja argo „džonova” kada govore o vaginalnoj penetraciji)

● „Datum: 12.01.2020. Vreme: 21. Tip: Centralna Evropa. Poreklo: nemačko (verujem - ‘parče’ je govorilo bez akcenta), godine: 34 (kako je sama ku*va rekla). Visina: oko 1.70m. Kosa: crna, srednje duga, ravna, konjski rep. Izgled: vitka. Si*e: prirodne, korpa A-B. Pi*ka: neobrijana, sa usnama normalne veličine. Odeća: ulična. Ostale informacije: drogirana, crna kapa od vune, narukvice na obe ruke. Cena: 30e za 20 minuta oralnog seksa. Ocene: lice: 3, zubi: 3, telo: 3, hemija: 4, oralni seks: 4.”

Kupovinom seksualnog pristupa ženama, muškarci, pored toga što komodifikuju ženu i učestvuju u održavanju mizogine objektifikujuće kulture gde je žena viđena kao samo jedan od proizvoda na tržištu, oni takođe veruju da ovom „kupovinom” dobijaju pravo za potpunu kontrolu ženskog tela i njene seksualnosti tokom seksualnog čina. Ovde su oni ti koji su u poziciji moći i nema govora o pristanku žene, kao ni o izboru, ni njenoj seksualnoj želji. Činjenica da prostituisana žena nema prava da se predomisli ili da odbije da uradi određeni akt (dogovoren prethodno ili ne) pokazuje obesmišljenost koncepta pristanka u ovom kontekstu, i tu možemo govoriti jedino o činu silovanja.

● „Nema prava jer je plaćaš za seks- ona je izgubila svoje pravo da kaže ne.”

● „Gurnuo sam joj dva prsta duboko do grlića materice, sto posto uska rupa, znači bez dece. Ku*ac spreman, tvrd, i pođem u ‘očekivanu’ je*ačinu i ona kaže: ‘NE!’. Izvini, kako ne, ja sam za ovo platio.”

● „Pitam makroa da li ima 18 godina, on klimne glavom...Pitam koliko dugo smem da je zadržim, on odgovori da smem 2 do 3 sata… Pre nego je vratim njenom vlasniku pregledam da nema mnogo ogrebotina i udubljenja na koži. Ne, sve OK.”

● „Dakle, jesam uspeo da na prevaru svršim 2 ili 3 puta u usta, ali je bolje bataliti to. Devojka je to shvatila i povratila je svuda po meni i rekla mi da se nosim u pi**u materinu. Opravdao sam se time što sam rekao da sam uzeo zdravo za gotovo to što mi nije bilo prethodno rečeno šta da uradim.”

Neadekvatnost koncepta pristanka u prostituciji, pored samog akta plaćanja, podređenog statusa žene i postojanja direktne ili indirektne prisile, pokazuje i to da ovde nema nikakvog pomena o seksualnoj želji prostituisane žene: „dati pristanak” (iz bilo kog razloga) nije isto što i „želeti seksualni odnos”. Samo „davanje pristanka” ne zamenjuje postojanje želje i ne otklanja posledice koje (uzastopni) neželjeni seksualni odnosi (čitaj: silovanja) izazivaju.

Posledica objektifikacije (i dehumanizacije) prostituisane žene i njenog tela jeste i to da ovime, ne samo da njihova iskustva, priče i glasovi, dok govore o tome šta im smeta, šta im se desilo, šta ih povređuje, bivaju posmatrani kao manje važni, već i sami životi ovih žena postaju manje vredni, a njihove smrti manje vredne žaljenja.

3) „Džonovi” su svesni da prostituisane žene ne žele da učestvuju u seksualnim aktivnostima i da su nesrećne u prostituciji

Ovde govorimo o kontekstu u kom su prostituisane žene primorane da razviju set mehanizama za „samoočuvanje” kako bi umanjile ili izbegle (uglavnom neuspešno) štetu koju ova eksploatišuća praksa sa sobom nosi. Disocijacija predstavlja trenutnu separaciju uma i tela tokom trajanja traumatične situacije s ciljem njihove zaštite. Disocijacija prouzrokovana traumom može se smatrati „mentalnim begom” od stravične stvarnosti onda kada fizički beg iz nekog razloga nije moguć ili onda kada osoba ne želi da prizna sebi da se nalazi u takvoj situaciji. Takođe se javlja i onda kada su drugi mehanizmi suočavanja preopterećeni kako bi osoba stvorila mentalnu granicu između sebe i traumatizirajućeg čina.

Studija koja se bavi pitanjem nasilja u kontekstu prostitucije (sa uzorkom od 475 žena u prostituciji u pet zemalja), nalazi da 67 posto ispitanica pati od post-traumatskog stresa i zadovoljava dijagnostički kriterijum za PTSP, dok druge studije govore i o brojkama od 68 procenata (854 ispitanika u devet zemalja) i od 80 procenata (od 72 ispitanice kod 80% simptomi post-traumatskog stresa trajali su jednu ili više godina). Andrea Dvorkin, feministkinja koja se čvrsto zalagala za ukidanje prostitucije, još ranije je pisala na ovu temu ističući da „svaka invazija na telo ostavlja trag i u mozgu”, kao i da „prostitucija nijednu ženu ne ostavlja celom.”

Kako jedna od studija zaključuje, mnogi „kupci” su svesni da su žene u prostituciji izložene eksploataciji i nasilju, kao i da su nesrećne što se time bave. Ta saznanja ih, kako ovde vidimo, ne sprečavaju da ove žene i dalje izlažu torturi.

● „... ona deluje kao da je ovo sahrana, a ne seksualni čin.”

● „Iako joj se povremeno vidi tuga u očima, trudi se najbolje što može da me zadovolji.”

● „Čim sam ušao u nju, skrenula je pogled i nastavila sve vreme da gleda u prozor.”

● „Prevrnuo sam je, na njeno gađenje, i legao preko nje, opet je počela da se žali. Kao da je u tom trenutku dobila još jedan par ruku i laktova, pritiskala mi je njima rebra i grudi na jako neprijatan način, sprečavajući me da se približim. Posle dva minuta toga, rekao sam: ‘OK, pobedila si, samo mi iz**kaj i slobodna si, i konačno se nasmejala!”

● „Imao sam utisak da je odsečena i hladna…”

● „Nikad nisam pitao, ali, naravno, nijedna žena ne može biti srećna ako se bavi ovim poslom.”

● „Na početku imaju emocije. Ali onda to postane rutina. S vremenom njihove emocije otupe.”

4) Percipiraju sebe kao žrtve seksualne „transakcije”

Još jedna „zanimljivost” u vezi sa „džonovima” jeste i to da u većini slučajeva ovi muškarci vide sebe kao potencijalne žrtve seksualne „transakcije” strahujući da ne budu nasamareni ili prevareni od strane prostituisanih žena, (uglavnom za novac, plaćajući preskupo za „nedovoljno zadovoljavajuća” iskustva), a takođe i iskazuju jaku frustraciju kada govore o iskustvima gde smatraju da su oni doživeli nepoštovanje i neadekvatni (nedostojanstven) tretman od prostitutki.

● „Zatražio sam joj da me pusti da joj svr*im u usta, naravno s kondomom, rekla je ne. U tom trenutku sam shvatio da je ovo prevara i prestao sam da tražim...Pokušala je da se objasni ali je nisam više slušao i otišao sam iznerviran i ponižen. Jedno od mojih najgorih iskustava.”

● „Isprobao sam je juče. Razočaran sam jer devojka iako je zgodna nije ni nalik onoj sa slike…Tuga. Protraćen novac na ovu bez imalo topline.”

● „...primorana da radi to, mehanički. Seks s njom je naporan. Ove situacije učine da se osetiš kao da si protraćio novac. I onda se osećaš krivim.”

● „Naterala me je da izgubim živce zbog svoje arogancije i umišljanja da može da tretira klijente kao smeće, a ne kao nekog ko joj donosi novac; pokušao sam, kad sam već došao, da ostanem u tom ćumezu makar za pu*enje bez kondoma („bbj”) jer je seks s njom bio nemoguć s obzirom na to kako izgleda, ali dok mi je pu*ila desilo se da sam malo sv**io u njena usta i ona se tad usudila da mi zatraži još 50e, zato što je, prema njenom mišljenju, to što sam joj sv**io u usta bilo kao da sam je silovao… U svakom slučaju, nisam joj ga dao, ali sam imao jaku želju da je udarim pesnicom u onu njušku.”

● „Ljut sam na sebe što moram da odlazim kod prostitutki i trošim novac na to i ljut sam na svoju ženu koja me na to primorava.”

5) Osećaj kolegijalnosti sa drugim „džonovima” i zbližavanje preko ideja o degradaciji žena u prostituciji

Na forumima između članova zapažena je atmosfera kolegijalnosti, bliskosti i drugarstva. „Kupci” pomažu jedni drugima u izbegavanju policije, asistiraju u traženju „pogodnijih lokacija” i „vrednijih, entuzijastičnijih i fizički privlačnijih prostitutki”. Primećujemo, između ostalog, i stvaranje kolegijalnih veza i bliskosti među „džonovima” preko fantazija i (nasilnih) aktova degradacije prostituisanih žena.

„Džonovi” se između sebe, takođe, čuvaju od „lažnih” fotografija eskort žena, jer se, kako navode, na sastanke pojave žene ni nalik onim sa slikama.

● „Dobar dan i najlepše želje mojim kolegama, obratite pažnju na ovu dro*u: hodajući leš, nikakvo telo, ukratko jedno smeće… rekao sam joj da je bolje da se baci sa balkona.. Kolege, ovo je već šesti put kako samo odem, nenormalno sam ljut, bolje bi bilo da ova smeća odu da prose ispod mosta.”

● „Tražim da mi preporuče neku od agencija oni koje su ih već koristili… Ne moram da znam detalje… samo one za koje znate da su bar delom pouzdane.”

● „Pazite se, jer s vremena na vreme čika Leo (misli se na vlasti, policiju) dođe u posetu ovim zonama.”

● „Pozovemo dve devojke da vidimo koja je bolja, i pitamo ih da ocene naše seksualni performans. Nakon što svaki odradi po jednu, zamenimo se i vidimo ko je dobio bolju ocenu.”

● „Konverzacija između dva „džona”: „Interesantno. Voleo bih da dobro izje*em neku pijanu eskort devojku, kao na pornićima.”, „I ja bih voleo da napravim neki filmić sa pijanom devojkom… još ako je vežem za krevet pa je onda izje*em?”

Aludiranje na seksualne činove iz pornografskih filmova, kao i opisi i ideje iz pornografskog sadržaja neretko su tema komentara „kupaca” na forumima. Pornografija, bez sumnje, igra veliku ulogu u podsticanju prostitucije kao i njenom održanju. Kako naglašava klinička psihološkinja i feministkinja Melisa Farli u analizi istraživanja koje ispituje 854 osobe u prostituciji, „pornografija služi kao trening muškarcima za prostituciju” i nalazi da je, kako i podaci te studije potvrđuju, pornografija sastavni deo prostitucije.

Ona ističe da je podela između prostitucije i pornografije jednako proizvoljna kao i ona između prostitucije i trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije. 47 posto ispitanika te studije odgovorilo je da je bilo uznemireno pokušajima „džonova” da ih nateraju da urade ono što su prethodno videli na porno filmovima. Ovo istraživanje pokazuje i to da su žene u prostituciji koje su se našle na pornografskom materijalu imale još teže simptome post-traumatskog stresa od onih žena u prostituciji koje tako nešto nisu doživele.

6) Veruju da su prostituisane žene fundamentalno drugačije od žena koje se ne nalaze u prostituciji, i stoga, „prljave”

Društvo u kom je prostitucija moguća suštinski deli žene na dva sveta: one koje se smeju kupiti i one koje se (za sad) ne smeju kupiti. Sve dok muškarci mogu kupiti čak i samo jednu od nas, sve smo smatrane robom. Takvo društvo ne samo da ohrabruje eksploataciju žena, već pomaže i u podeli žena na one više i niže klase.

Prema studiji koja je poredila „džonove” sa onim muškarcima koji ne kupuju seksualni pristup ženama, seksualni „kupci” skloniji su percipiranju prostituisanih žena kao fundamentalno drugačijih od „običnih” žena i njihovoj dehumanizaciji.

● „Privlači te žena koja ne radi u prostituciji jer je čista. Ova druga, nebitno koliko lepa bila, ona je prostitutka, ku*va, ona je javni toalet.”

● „Smatram ih đubretom društva... Prodale su poštovanje i čast svoje porodice.”

Ima i onih koji ne misle da su prostitutke inherentno drugačije od ostalih žena, već da su ih pređašnje životne okolnosti učinile takvima, pa se zbog toga bave ovim „poslom”.

● „Verujem da su doživele neki vid psihološke i/ili fizičke traume kao deca.”

● „Završe u prostituciji jer su bile tučene, zlostavljane ili nešto tako od njihove porodice.”

Neretko „kupci” veruju da prostitucija ima pozitivne efekte po društvo kako komentari sa različitih foruma i odgovori u istraživanjima pokazuju. Na pitanje šta bi se desilo, prema njegovom mišljenju, da prostitucija bude eliminisana u njegovom mestu, jedan „džon” odgovara:

● „Svakog dana bilo bi minimum 20 slučajeva silovanja.”

● „Prostitutka je kao otvor na ekspres-loncu.”

● „Ne moraš da siluješ nekog ako su tu prostitutke. Ne moraš da tučeš svoju ženu ako su ti one dostupne.”

Prostituisane žene posmatrane su kao instrument za zadovoljavanje „prirodnog” muškog nagona za seksom, te su viđene od mnogih „džonova” kao korisne po društvo. Ovi „kupci”, zbog nedostatka samosvesti i empatije, insistiraju na tome da su prostituisane žene, zbog svog urođenog karaktera, prošlosti ili naročitih seksualnih sklonosti, adekvatan „izduvni ventil” koji štiti od seksualnog nasilja one druge, „stvarne” („besplatne”) žene.

Motivi koje su „džonovi” naveli kao razloge za korišćenje „usluga” prostitucije prikazani su sledećim izjavama:

1) Potraga za „egzotičnim” i novinama

• „Subota jutro, 10:30, vreme je da ovaj posvećeni hobista krene u novu avanturu.”
  

• „Želeo sam da iskusim kupovinu prostitutki i seks sa nekim ko nije moja supruga. Moji prijatelji su bili sa mnom i oni su me savetovali da to probam.”
  

• „Oženjen muškarac ne spava sa svojom suprugom svaki dan; on će sigutno spavati sa drugim ženama. Muškarac ne želi da jede mudžadaru svaki dan, on takođe želi i piletinu.”

U sklopu ideje kojom muškarci racionalizuju ovaj motiv zapažamo i rasističke stavove:

• „Afrikanke su najjeftinije, zato što ima mnogo Istočnoevropljanki koje su konkurencija jer daju osećaj higijene . Nasuport tome, Afrikanke na ulicama deluju prljavo: uvek su u istoj odeći i nude se za manje para da bi zaradile. Znaš, korisnici koji biraju Afrikanke su mahom stariji muškarci ili migranti, na primer Marokanci, a koje su Istočnoevropljanke već odbile.”
  

• „Afrikanke su jeftinije. Lepše devojke su skuplje i uglavnom su Moldavke ili Rumunke. Znaš…crnkinje su prljave…Tako da, Afrikanku ne biraš rado. Nije ovo pitanje rasizma.”
  

• „Istočnoevropljanke su mnogo čistije. Afrikanke su mnogo prljavije.Takođe, postoji razlika u ceni. Prema mom mišljenju, i korisnici koji biraju Afrikanke su prljavi zbog njihovog mentalnog stanja ili drugih razloga.”
  

• „Plaćaš pedest evra za strankinju u hotelskoj sobi, dok za istu uslugu Italijanki moraš da platiš sto evra. Dakle, očigledno je….Ideš dva puta sa strankinjom!”

2) Seks kao prirodna muška potreba i neophodnost; svodjenje celokupne ličnosti na seksualni nagon

• „To se ne može prevazići, jer je to osnovna potreba, kao hrana ili voda. To je veliki problem za sve muškarce, ne samo za mene. Gde muškarci treba da prazne svoju (seksualnu) energiju? To neće stati, to ne može da stane.”
  

• „Znaš, nije važno da li si oženjen ili nisi. Oženjeni muškarci idu sa prostitutkama jer je njihova seksualna potreba svakako i dalje jaka i aktivna.”
  

• „Imam seks čak i tri puta dnevno, ali bez obzira na to, idem kod prostitutki. Znaš, ja sam muškarac.”
  

• „Radim ovde i vraćam se kući svake druge ili treće nedelje, tako da idem kod prostitutke jednom nedeljno, jer što više seksa imaš, to ti je bolji performans.”

3) Prostituisane žene su jeftinije od neprostituisanih žena:

• „Obično moram da pozovem jednu ženu na večeru dva puta pre odlaska u krevet, i košta me 100e. Ovde, međutim, to mogu da uradim odmah.”

4) Zbog učestvovanja u seksualnim aktivnostima koje im nisu omogućene ili poželjne s partnerkama:

• „Srećno sam oženjen već 50 godina. Ali, moja žena je potpuno drugačija od ovih devojaka, ona je jedna dobra katolkinja.”
  

• „Hoću da platim nekoga da radi stvari koje normalna osoba ne bi htela. Da pišam po nekome ili da platim nekome za nešto ponižavajuće, [nekome] ko nije moja devojka.”

Neretko su kupci i kao razlog navodili da žele da probaju različite seksualne prakse koje ne žele da isprobaju sa svojim ženama, baš iz razloga što te prakse smatraju ponižavajućim i degradirajućim. Kupci su zapravo nasilnici koji na raznorazne maštovite načine pravdaju nasilje koje vrše samom kupovinom žena. Kako navodi jedan iz Holandije:

• „Da ti objasnim nešto. Moja žena je dobra žena. Oženio sam je nevinu. Da ona radi ona nešto što rade i prostitutke, ne bih je oženio, kako da oženim ku*vu? Sa svojom ženom vodim ljubav jer je poštujem, ne radim nešto suludo.”

Na žene u prostituciji se gleda kao na džak za boksovanje, obično parče mesa za iskaljivanje nagona i nasilja. Apologete nasilja iz konzervativnih i navodno progresivnih krugova često predlažu legalizaciju prostitucije jer žive u svetu iluzija i misle da će se muško nasilje nad ženama smanjiti time što će muškarcima ženska tela postati uvek i svuda dostupna. Prilikom te kognitivne disonance, na žene u prostituciji, koje su već obespravljene, gleda se samo kao na sredstvo za ispunjenje cilja: nasilnici će imati nad kim da budu nasilni, a da ne budu kažnjeni.

5) Potreba za bliskošću i ljubavi:

• „Previše sam stidljiv da bih prišao ženi kada izađem u grad. Već sam se dva puta zaljubio u ženu iz bordela.”

Autori ovog istraživanja su u nekoliko navrata kao razlog zašto muškarci plaćaju za seks, naveli potrebu za bliskošću i ljubavlju. Iako ovo na prvi pogled može da izazove sažaljenje, treba naglasiti da se ljubav ne kupuje, niti da je ona lek za usamljenost i nekompetentnost u socijalnim i partnerskim odnosima – ona je plaćanje tela drugog ljudskog bića. Takođe, istraživačima su klijenti rekli da kupuju strankinje zato što one znaju da postupaju sa muškarcima kao prave žene. Kada slušate muškarca kako opisuje „pravu” ženu, zapravo ga slušate kako opisuje roba. Lek za osećaj usamljenosti, praznine, socijalne anksioznosti i teškoće za uspostavljanje socijalnih odnosa mogla bi da bude psihoterapija, a ne kupovina žena. Ljubav je često sklona romantizaciji, a kada se ne uzme u obzir patrijarhalni sistem gde su muškarci socijalizovani tako da veruju da žene njima služe, a ne da su bića sama za sebe, onda se dolazi čak i do tog stava, da je moguće rešiti problem usamljenosti na štetu drugog ljudskog bića.

Kako i sami istraživači zaključuju, kulturološka pozadina ima značajan uticaj na to zašto korisnici misle da strane žene mogu da zadovolje njihove potrebe. Korisnici smatraju da žene iz Istočne Evrope, Afrike, Južne Azije i Kine imaju slično ponašanje kada je reč o postupanju sa muškarcima. Sve dolaze iz patrijarhalnih sredina, gde žene nisu ravnopravne sa muškarcima. Korisnici često o tim državama pričaju kao o „izgubljenom raju” gde žene „i dalje” postupaju sa muškarcima sa poštovanjem. Muškarci na ove žene gledaju kao na sredstvo za ispunjenje svojih potreba, jer se većina u toku ispitivanja žalila na degeneraciju vrednosti i morala koji više ne postoji (uglavnom misleći na patrijarhat). Žene o kojima oni maštaju i za koje plaćaju se ponašaju onako kako bi oni želeli da se njihove žene ponašaju prema njima. Ljubav nikad nema veze sa nadmoći, ljubav je u jednakosti. Tamo gde ima hijerarhije, odnosa moći I kontrole, to više nije ljubav, već nasilje i političko pitanje.

• „Reći ću vam nešto: između eksploatisane devojke i „slobodne” [bez makroa], biram onu eksploatisanu. Jer devojka koja je eksploatisana mora da da novac svom makrou, u suprotnom će biti pretučena. Ostale, kada zarade dovoljno, prestaju da rade. Eksploatisane ne: čak i kada ne žele da rade, moraju tu da ostanu i ako ne plate makrou, oni ih pretuku […] Ako razmislite o tome, primetićete da je njima to više pomoć nego bilo šta drugo. Svi znamo da su one eksploatisane, pa je bolje da biramo njih, inače će biti ubijene!”

Kod muškaraca koji kupuju žene, čest je vid racionalizacije i pokušaj da predstave sebe kao spasioce i da to što plaćaju za usluge predstave kao da ženama u prostituciji čine uslugu, a posebno ženama za koje zasigurno znaju da su žrtve trgovine ljudima. Međutim, da ne postoji njihova tražnja na prvom mestu, ne bi postojala ni ponuda, a samim tim, ni potreba da se žene prodaju i svedu na potrošnu robu.

Iako se zna da muškarci čine veliku većinu celokupne potražnje, dok samo neznatni deo čine žene, za sada još uvek nije poznato koji procenat unutar muške populacije učestvuje u kupovini seksualnih „usluga” jer su istraživanja najvećim delom bila fokusirana na stranu ponude. Sadašnje procene govore o brojkama između 16 i 80 procenata.

Ne postoji ni specifičan profil koji bi opisao muškarce koji „plaćaju za seks”. Oni su ljudi svih profesija, svih etničkih pripadnosti, svih starosnih doba i svih bračnih stanja. Shodno tome, kupci seksualne eksploatacije se često nazivaju „džonovima”, jednim od najzastupljenijih imena u engleskom jeziku (iako bi daleko prikladniji naziv bio „seksualni predatori”). Kada govorimo o kupcu seksualnih „usluga” kao običnom „džonu” (Peri, Miki, Lazi), govorimo i o tome da to može biti svako i da su ponašanja svih muškaraca u patrijarhalnom društvu u određenoj meri strukturisana ovim vrednostima i idejama. Vrlo je važno naglasiti da muškarci koji učestvuju u kupovini seksualnog pristupa ženskom telu nisu nikakvo odstupanje od norme, već se ovde radi o konformistima patrijarhalnog društva gde je norma upravo mržnja prema ženama. To su oni muškarci koji su otišli jedan korak dalje od drugih u konformizmu, i na taj način postali korisnici prostitucije i drugih vidova seksualne eksploatacije žena. Patrijarhalno društvo samo po sebi podstiče muškarce na mizogina osećanja, vrednosti i ponašanja, kojima je neophodno aktivno odupreti se i čvrsto im stati na put.

Prostitucija kao vid opresije žena posledica je strukturalnog nasilja na dva načina: prvo, to su socioekonomski uslovi i kontekst kapitalističkog društva, i drugo, to je patrijarhalna kultura s obrascima ponašanja i institucionalnim okvirom koji neguju mizogine vrednosti. Da bismo uklonili problem prostitucije iz korena potrebno je da oba ova uslova budu eliminisana. Moramo raditi na tome da stvorimo društvenu realnost u kojoj će za žene postojati ne samo jedan (prisilni i komodifikovani) prividni „izbor”, već ceo set opcija koje istinski služe suštinskom poboljšanju psiho-socijalnog, ekonomskog i političkog statusa žena. Moramo stvoriti kontekst u kom ženski životi i ženska tela imaju veću vrednost od profita i zarade i u kom žene imaju ulogu slobodnog i aktivnog subjekta, a ne „birajućeg objekta”. Takođe je, pored uspostavljanja pravnih normi abolicionističkog „nordijskog modela” (uz pruženu adekvatnu pravnu, ekonomsku, psihološku i zdravstvenu podršku ženama koje žele da izađu iz prostitucije) i zakonskih rešenja koja bi efektivno eliminisala trgovinu ljudima, kao i regulisala pornografsku industriju s ciljem njene zabrane, nužno baviti se i jezičkim i medijskim oblicima (indirektnog) simboličkog nasilja koji su široko rasprostranjeni i stoga imaju status nevidljivosti i/ili su ocenjeni kao bezopasni. S tim u vezi, neophodno je da osvestimo sebe i druge o tome kada i kako učestvujemo u proizvodnji mizoginih ideja i njihovom održanju, i svesno radimo na tome da koncepcije i vrednosti vezane za seksualnost, ženski pol, ljubav, intimnost, telesni integritet i slično, dobiju novo značenje izvan mentaliteta strukturisanog patrijarhatom.

Literatura:

1) Melissa Farley and Jacqueline M. Golding (2019): Arrest Histories of Men Who Buy Sex. Justice Policy Journal, preuzeto sa prostitutionresearch.com

2) Brunschot, E. G. V., Sydie, R. A., & Krull, C. (2000). Images of prostitution: The prostitute and print media. Women & Criminal Justice, ibid

3) Gibbens, T.C.N., & Silberman, M. (1960). The clients of prostitutes. British Journal of Venereal Disease, preuzeto sa prostitutionresearch.com

4) Salfati, C. G., & James, A. R. (2008). Prostitute homicides: A descriptive study. Journal of Interpersonal Violence, ibid

5) Farley, M., Golding, J. M., Matthews, E. S., Malamuth, N. M., & Jarrett, L. (2015). Comparing sex buyers with men who do not buy sex: New data on prostitution and trafficking. Journal of Interpersonal Violence, ibid

6) Bohner, G., Jarvis, C. I., Eyssel, F., & Siebler, F. (2005). The causal impact of rape myth acceptance on men’s rape proclivity: Comparing sexually coercive and noncoercive men. European Journal of Social Psychology, ibid

7) Stotzer, R. L., & MacCartney, D. (2016). The role of institutional factors in on-campus reported rape prevalence. Journal of Interpersonal Violence,ibid

8) Kinnell, H. (2008). Violence and sex work in Britain. Cullompton, Devon: Willan, ibid

9) Koss, M. P., & Cleveland, H. H. (1997). Stepping on toes: Social roots of date rape lead tointractability and politicization. In M. D. Schwartz (Ed.), Researching sexual violence against women: Methodological and personal perspectives, ibid

10) Koss, M.P., Goodman, A., Browne, L., Fitzgerald, G., Keita, G., & Russo, N. (1994). No safe haven. Washington, DC: American Psychological Association, ibid

11) Sullivan, E., & Simon, W. (1998). The client: A social, psychological, and behavioral look at the unseen patron of prostitution. In J. E. Elias, V. L. Bullogh, V. Elias, & G. Brewer (Eds.), Prostitution: On whores, hustlers, and johns (pp.134-154). New York: Prometheus, ibid

12) Blevins, K. R., & Holt, T. J. (2009). Examining the Virtual Subculture of Johns. Journal of Contemporary Ethnography

13) Levant, R., Richmond, K., Majors, I., Inclan, J. E., Rosello, J. M., Heesacker, M., . . . Sellers, A. (2003). A multicultural investigation of masculinity, ideology, and alexithymia. Psychology of Men and Masculinity, preuzeto sa prostitutionresearch.com

14) Lonsway, K., & Fitzgerald, L. F. (1994). Rape myths: In review. Psychology of Women Quarterly, ibid

15) Monto, M. A., & McRee, N. (2005). A comparison of the male customers of female street prostitutes with national samples of men. International Journal of Offender Therapy and Comparative Criminology, ibid

16) The Invisible Men Project, preuzeto sa prostitutionresearch.com

17) Komentari „džonova” u Italiji i Nemačkoj, preuzeto sa Instagram.com/sexindustryisviolence

18) Portfolio by Bettina Flitner, preuzeto sa https://silo.tips/download/menschenleben-portfolio-bettina-flitner

19) Jabour Ghadda, (2014) EXPLORING THE DEMAND FOR PROSTITUTION: What Male Buyers Say About Their Motives, Practices, and Perceptions, KAFA, preuzeto sa prostitutionresearch.com

20) Julie Bindel (2017), The Pimping of Prostitution, Palgrave Macmillan, London

21) Rachel Durchslag, Samir Goswami (2008), Deconstructing The Demand for Prostitution: Preliminary Insights From Interviews With Chicago Men Who Purchase Sex

22) Farley M, Baral I, Kiremire M, Sezgin U. Prostitution in Five Countries: Violence and Post-Traumatic Stress Disorder. Feminism & Psychology. 1998;8(4):405-426. doi:10.1177/0959353598084002

23) Farley, M. (2007) ‘Renting an Organ for Ten Minutes:’ What Tricks Tell us about Prostitution, Pornography, and Trafficking.

24) Nussbaum, M. C. (1995). Objectification. Philosophy & Public Affairs

25) A. Dworkin, Suffering and Speech, In HARM’S WAY: THE PORNOGRAPHY CIVIL RIGHTS HEARINGS 31 (C. MacKinnon & A. Dworkin eds., Harvard University Press 1997).

26) M. FARLEY, A. COTTON, J. LYNNE, S. ZUMBECK, F. SPIWAK, M.E. REYES, D. ALVAREZ, U. SEZGIN, Prostitution and Trafficking in 9 Countries: Update on Violence and Posttraumatic Stress Disorder, in PROSTITUTION, TRAFFICKING, AND TRAUMATIC STRESS, 44 (M. Farley ed., Haworth 2003)

27) A. DWORKIN, Prostitution and Male Supremacy, in LIFE AND DEATH (Free Press 1997).

28) Roxburgh, A., Degenhardt, L. & Copeland, J. (2006) Posttraumatic stress disorder among female street-based sex workers in the greater Sydney area, Australia. BMC Psychiatry 6, 24

29) Andrea Di Nicola, Andrea Cauduro, Marco Lombardi, Paolo Ruspini, Prostitution and Human Trafficking: Focus on Clients, Springer Science & Business Media.