Slučajnost ili pravilnost (slučaj TDI radija i emisije Antidepresiv)
Tekst: Jelena Riznić (Uši krvarile: Nataliji Grujović, Anđeli Kovačević i meni) Lektura: Ana Ninković Ilustracija: Vizuelni tim
Feministički kolektiv Ženska solidarnost je u četvrtak, 14. oktobra, na svojoj Instagram stranici objavio snimke epizode emisije „Antidepresiv”, koja se emituje na stanici TDI radija, a u kojoj su voditelji Luka Pap i Enes Ahmedov najpre relativizovali, a potom i podržali seksualno nasilje prema ženama. Naime, voditelji su postavili pitanje slušaocima šta bi uradili ukoliko bi bili nevidljivi, a onda su čitali odgovore. Nekoliko tih poruka se odnosilo na grubo kršenje psihofizičkog integriteta žena i seksualno nasilje prema ženama – od priče o nesmetanom ulasku u ženske svlačionice (na šta su voditelji rekli: „Bravo, bravo, brate, ali staneš gore, sedneš, lepo se namestiš, kafica ne može jer se vidi, čudno je, ali onako lepo natenane”), do odgovora o silovanju žene (na šta je voditeljski dvojac rekao: „Vidiš da ne boli. Tako je. A ti: ’ne može, ne može!’”).
Odlučile smo da im skrenemo pažnju na ovo, i TDI radiju, ali i lično voditeljima. Odgovori koje smo dobile su bili dalje relativizovanje nasilja, nepreuzimanje odgovornosti za izrečeno, uz prebacivanje odgovornosti na žene koje ih sada prozivaju zbog takvih izjava (zbog nas, oni sada trpe „linč” i život im je „pakao”). Ključno je, zapravo, to što su oba voditelja, ali i TDI stanica, insistirali na tome da je reč o izolovanom incidentu jer oni dosta drže do ravnopravnosti i prava („posebno žena”, kako rekoše). Uz to, Enes Ahmedov je u prepisci sa mnom kao članicom kolektiva, osim pretnji tužbom (jer povezujem emisiju sa mizoginijom!) rekao i: „Ako je Vama ili nekom koga Vi poznajete smešno to što je svaka treća žena u svetu doživela neki oblik seksualnog nasilja, meni je zaista žao zbog toga, ali meni i mojim kolegama nije”. Jedna od misija feminizma jeste nazivanje pojava pravim imenom, pa ćemo to uraditi i u ovom trenutku – ovde je reč o čistoj emocionalnoj manipulaciji na koju ne pristajemo. Ovaj vid manipulacije u psihologiji je poznat pod nazivom DARVO – deny, attack and reverse victim and offender (poriči, napadni i zameni žrtvu sa napadačem). Njemu su posebno sklone osobe sa narcisističkim crtama ličnosti.
U nekom od narednih tekstova bavićemo se time kako izvinjenje i preuzimanje odgovornosti zaista izgleda. U ovom želimo da istražimo da li je pozivanje na silovanje zaista bilo stvar incidentnosti (kao da to ikada može da bude tako) ili ova emisija, osim dugog staža emitovanja, ima dug staž u još nečemu – mizoginiji.
Lagala bih kada bih rekla da nam nije bilo teško da odslušamo neke emisije iz prethodnih meseci i godina, ali nam je cilj bio da ukažemo na stepen normalizacije patrijarhalnih narativa čiji je raspon zaista ogroman. Kreće se od reprodukcije „klasičnih stereotipa” („Mi smo glupe plavuše” – Pop i Enes Ahmedov, emisija iz 15.1.2014) do onih koji su klasičan izraz kulture silovanja („Vidiš da ne boli. Tako je. A ti: ’ne može, ne može’” – Luka Pap i Enes Ahmedov, 29.9.2021).
Uzorak je prilično slučajan i moramo priznati da su emisije zaslužile da se u celosti transkribuju jer su bezmalo sve izjave problematične, ali smo odabrale da ukažemo na one „najgore” (kad već moramo da hijerarhizujemo zlo), uz ukazivanje o kojim emisijama je reč, tj. gde možete proveriti tezu o slučajnoj greški voditelja.
Cilj nam nije demonizacija ova dva muškarca (premda su nam pretili tužbama zbog pozivanja na odgovornost); cilj nam je ukazivanje na široku prihvaćenost stvari koje su nedopustive i koje, plasirane u medijima, imaju ogroman uticaj na sve devojčice i žene. Kada je i jedna od nas ponižena, uplašena, kada je i jednoj od nas dostojanstvo dovedeno u pitanje – to pogađa sve nas. Dok god se prave „šale” na račun seksualnog nasilja, nijedna od nas nije slobodna jer svaka od nas živi sa idejom da joj se nasilje može dogoditi (ako do sada već nije), a da njeno iskustvo može biti izvor smeha u, na primer, jednoj popularnoj radijskoj emisiji.
Od kako smo dobile „izvinjenje” od TDI radija i voditelja, a ja pretnju tužbom od jednog od njih, razmišljam o istoj stvari – sva nesreća je u tome što zaista nismo morale previše da se trudimo da bismo ukazale na problematičnost ove emisije i na činjenicu da nije bila reč o izolovalnom incidentu, već o mizoginoj pravilnosti. Nikako ne želim da potcenjujem trud nas čije su uši krvarile dok smo slušale ove epizode – Natalijine, Anđeline i moje – ali sve što je bilo potrebno jeste da odemo na sajt ove emisije ili da potražimo na Jutjubu i sve je već bilo tu. Ono što želim da kažem jeste da je ovakav sadržaj nesmetano produkovan toliko godina i da je to bilo potpuno u redu – i voditeljima kao glavnim kreatorima, i svima na TDI radiju.
Drugim rečima, mizoginija je toliko normalizovana da nesmetano možete da govorite ovakve stvari, da čuvate ove snimke i da se ne bojite da će vas iko pozvati na odgovornost. Zamislite ovakvu situaciju, ali da je reč o „šalama” na račun Holokausta; da li bi iko dozvolio da se neko godinama poigrava sa stradanjem jednog naroda? Međutim, mržnja prema ženama je okej. Mržnja prema ženama je legalizovana. Mržnja prema ženama je smešna. Na mržnju prema ženama niko ne reaguje.
E pa, mi hoćemo jer je ovaj kolektiv nastao sa željom da ukaže na sve pojavne oblike mizoginije – neki su suptilniji, neki su bolno direktni, kao sve što je poslednjih godina izrečeno u ovim emisijama. Ono što im je zajedničko jeste da utiču na život svake devojčice i žene. Mi ne pristajemo ni na jedan od stereotipa koji su prezentovani u ovoj emisiji jer su svi oni u službi relativizacije i podržavanja nasilja prema ženama.
Sa vama delimo neke od izjava u različitim epizodama ove emisije u poslednjih sedam godina:
Antidepresiv | Žene (rubrika Ženske priče – Ana Marija i Barbara), 15. 1. 2014.
Ana Marija i Barbara, „ženski” identiteti voditelja, kroz koje oživljavaju najmizoginije stereotipe o ženama. Znate, glumiti ženu je provereno smešno! „Barbara i Ana Marija i dalje sa vama, Antidepresiv, malo izmenjeno izdanje – emisija ’Žene’, pričamo o ženskim pričama i nas dve smo tu da obrnemo naša prava, je l' tako, mila? Bravo, juhu! Mi smo vesele devojke!”
Voditelji: Kol’ko je teško biti žena u Srbiji? Koje su to najteže situacije s muškarcima?
[devojka se javlja i opisuje kako je smaraju muškarci u izlascima]
Voditelji: Da ti kažem kako nas gledaju. Kao vagine koje pričaju. Obrni-okreni, mi žene smo krive za sve, je l’ si primetila?
Voditeljski dvojac opušteno razgovara o različitim stvarima koje se tiču „njih, žena” – akademskih uspeha, emotivnih veza itd. Enes u jednom trenutku kaže: „Ja izbacim sise i dobijem sve ispite”.
Druge šaljive i nimalo uvredljive izjave tokom te epizode:
– Ja sam boginja, svi su me preležali.
– Mi smo hodajuće i pričajuće vagine.
– Ja samo raširim noge i onda svi ućute.
Javlja se podjednako duhoviti muškarac, koji se predstavlja kao „Vladimirka”, sa sledećim problemom: „Joj, meni se nešto strašno desilo sinoć. Muva me neki tip i kad sam ja njemu rekla jednu rečenicu, on je meni rekao da sam ja sponzoruša, ali on mene nije razumeo, vi ćete me sigurno razumeti. Ja sam njemu odgovorila da je on jako fin i dobar momak, ali da ipak meni treba neko ko će da mi lupi šamar i da mi kaže ’marš u audi’.
– A reci mi, da li si ušla, nemoj me razočarati.
– Ušli su u mene. [Vladimirka]
[Žena iz Crne Gore, Žaklina, se javila i rekla da su muškarci svinje, opisuje kako su percepirani kao šmekeri kad imaju više žena, a žene kao prostitutke]
Voditelj se slaže i pita je: „Žaki, kad je pravi momenat da se da muškarcu?”
Antidepresiv | Seksualno vaspitanje, 29. 1. 2014.
Na vezi devojka od 17 godina. Postavljaju joj sledeća pitanja:
– Danas je tema seksualno vaspitanje. Koliko si vaspitana?
– Da li si spavala sa dečkom?
– Da li si nekada fejkovala orgazam?
– Koliko dugo možete da imate odnos?
Druga sedamnaestogodišnjakinja se javlja i kaže da je izgubila nevinost sa 16. Enes na to kaže: „Pa još si sveža, može se reći, u toj priči”.
Antidepresiv | Zašto je bolje biti žena, 8. 2. 2017.
Voditelji postavljaju sledeća pitanja:
– Kako to da u vezi i braku žene uvek bolje prođu?
– Zašto ste vi žene uvek u pravu? Postoji nešto što se zove vaginalna manipulacija.
Slušalac šalje poruku: „Najteže je biti napaljen muškarac jer mnogo košta”. Enes se slaže, uz smeh.
Enes: (na poruku da žene prolaze jeftinije u izlascima) Koliko ti para treba kad izađeš u grad i hoćeš recimo da odeš u klub, a pritom hoćeš i da smuvaš nešto?
Pop: Uh, mnogo.
Enes: Uvek treba žene da daju ako mene pitaš.
Enes (nakon što su se nekoliko puta zaredom javile slušateljke): Evo ga muško, sad ćemo malo da se odmorimo.
Slušalac (na pitanje kako je danas toliko bolje biti žena, kako to da žene uvek bolje prolaze): Zato što je svaka gola žena uvek u pravu.
Enes: Tačno.
Isti slušalac: I zato što ne treba verovati osobi koja krvari 3-5 dana i ne umre.
Enes: Tačno, brate!
Pop: (umre od smeha)
(Zna se da je ova fora večno smešna i cenimo neverovatnu originalnost svih u ovoj emisiji. Fascinantno je šta se prodaje kao humor.)
Enes: Mislim, jeste činjenica one što gledamo u filmovima (misleći na pornografiju) one Kimberli i one Džindžer, mnogo lakše se dogovoriš sa njima za neke stvari. Ove naše su arogantne, ali nekako brate te temperamentne, na to smo navikli.
Pop: Nema više žena, gotovo je, dobro je. Počinje glava da me odboljava.
Enes: Ključ koji otvara 15 brava je dobar ključ, a brava koju otvara 15 ključeva nije dobra brava.
Antidepresiv | Zašto je bolje biti žensko, 10. 3. 2021.
(Autori su inače prilično kreativni, ukoliko to do sada nije bilo jasno, pa često ponavljaju teme u emisijama. Te teme se gotovo uvek tiču žena.)
Najava dela emisije kada naša tri heroja ponovo igraju ženske uloge (Barbara, Laura, Vesna): „Imaćemo još 3 gošće. Neke ozbiljne, lepe, i ne znam kako ćemo da se ponašamo kad dođu zgodne devojke. Realno, nisu lepe, ali su poprilično onako... kako sad to naš narod kaže, rimuje se sa ’žurve’... sa ’urve’.”
Enes: Ja da sam žensko, infektivna klinika bi nosila moje ime. Jer kao, zašto da ne daš, čovek ti traži, znači mu, pa daaaj, mislim, znaš kao.
– Bolje je biti žensko jer u horor filmovima žene ne umiru prve.
– Bolje je biti žensko jer imaš 8. mart, Dan zaljubljenih, svoj rođendan, njegov rođendan, godišnjicu…
– Bolje je biti žena jer one uvek mogu da imaju seksualni odnos – uvek! – Samo da kažem zašto je biti žena bolje kad te zaustavi pandur – žena samo pokaže svoj dekolte.
[Aludirajući na brojne izgovore koje žene osećaju da moraju da koriste kako bi izbegle seks sa svojim partnerima]
– Bolje je biti žensko jer imaš pravo da te boli glava.
(Podsetimo se: emocionalne ucene partnerke na imanje seksa takođe su seksualno nasilje od kog se žene brane izgovorima; pretpostavljamo da je i to veoma smešno ovom duhovitom dvojcu.)
Slušalac koji se uključio u program: Bolje je biti žensko jer treba manje da radiš. Onda... ko je to pomenuo, vaginalna manipulacija?
Voditelji: Svi!
Deo emisije kada su Enes, Pap i Mare – Barbara, Laura i Vesna. Slušalac: Laura se puca kao čaura.
Voditelj: Pa zato je nervozna, nije skoro pukla.
[Javlja se slušalac, koji kaže da je u autobusu]
Enes: Jao, ti si siromašan, mi ne volimo takve. Pa mi smo, kako su nas nazvali, lurve.
Slušalac: A šta ako sam lep i neodoljiv?
Voditelj: Pošalji nam sliku na Vajber, pa ćemo mi da ti pošaljemo, ali nemoj da završimo na Telegramu, ono sad što svi šalju [smeh].
(Sećate se naše kampanje povodom kriminalizacije osvetničke pornografije početkom godine, kada je otkrivena grupa „Balkanska soba” gde je 36 hiljada muškaraca delilo slike, snimke i podatke o svojim bivšim partnerkama i drugim ženama, bez njihove saglasnosti? Sećate se da je tu bilo dečije pornografije i silovanja? Sećate se koliko smo pisale o tome da je osvetnička pornografija još jedan vid nasilja prema ženama? E pa, Enes, Pap i Mare su ispratili i tu priču i još jednom pokazali kako su uvek na strani žena – tako što se se smejali činjenici da su u tom trenutku životi žena čiji su podaci deljeni na Telegram grupi bili u opasnosti.)
Voditelj: Kaže jedan na Vajberu: „Satraće vas, bre, feministkinje”. Pa zašto, mi smo dame, baš smo lepo pričale.
– Ova Vesna nije tesna.
– Vesna što se pegla kao besna
– Šta je ovo, svi bi Vesnu da tresnu.
Slušalac [muškarac]: Ja sam na primer žensko i na mom fakultetu lepo se sredim, izbacim grudi, dekolte, polažem ispite.
Enes: Bravo, ja sam tako završila tri fakulteta, samo usmene sam polagala. Usneni. [smeh] I svi su mi govorili da pevam kao ona pevačica Usmina Redžepova.
Mare: Jeste, njoj daš mikrofon i čuda pravi. Duboko grlo ima.
Voditelj: Laura, imaš problem sa stavom, izgleda da Lauri neko treba da stavi.
Antidepresiv | Ljubomora, 30. 6. 2021.
Enes: To su iste ribe koje pričaju: „Ti nisi dovoljno ljubomoran, ti mene ne voliš”, a onda dolazi i žali se drugaricama: „On je previše ljubomoran, on meni sve brani, ja ništa ne smem”. Prvo, ja uopšte nisam ljubomoran, ali ako si rekla da ideš da šetaš kuče, hoću da šutneš kuče da čujem kako cvili. Šalim se, ne zastupamo nasilje nad životinjama, molim te, odmah da se operem.
Rubrika Nedovršene rečenice (voditelji započnu rečenicu, slušaoci dovrše)
Rečenica koju nikada ne treba reći ženi je… – Greb’o bih ti sestru. (Voditelj: „Zar to nije faktički pohvala za vašeg ćaleta, kako ćale pravi lepe ćerke!”) – Što si dala komšiji? – Ma ne čini te ta haljina debelom… nego salo.
Enes: Jedan Đorđe nam je poslao poruku da je njegova devojka ljubomorisala zato što on gleda porno-filmove. Da, on sad gleda te porno-filmove i sigurno će sutra da spava sa svim tim ribama! Druže, da je tako, da ti ja nešto objasnim, mi bi bukvalno gledali po ceo dan samo porno-filmove. Pap: I Enes sad sa 115 to radi, i svi ćemo to da radimo sa 115, to uopšte nije nikakav problem. Dobru si temu pokrenuo kad je u pitanju ljubomora – porno filmovi. To su glumice, je l’ tako? To su jedne kulturne glumice koje mi, onako, pratimo. Enes: One se nekako bave i edukacijom. Pap: Jeste, one duboko ulaze u svoju ulogu i puštaju da uloga duboko dođe do njih.
(Osećam da ste crkle od smeha čitajući sve ovo.)
Antidepresiv | Blamovi sa suprotnim polom, 7. 7. 2021.
Nedovršene rečenice
Rečenica koja mi prođe kroz glavu, a ne smem da je izgovorim je… – Ženo, bila si u pravu. (Voditelj: Bravo, majstore! Pobednik!) – Ju, što mi je dobra tetka.
Andrea (koleginica Enesa i Papa, priča kako je doživela blam kada je bila kod dečka, otkotrljala se sa kreveta i pala na njegovu mačku): Padnem na mačku i onako, u momentu bude malo neprijatno, uopšte nije dobro prošla jer je lagana…
Enes: Dobro, imaš ti oblina, dobra ćeš ti biti kao voditeljka TDI radija… U stvari, ti si htela da on padne na tvoju mačku, a ti pala na njegovu.
Enes: Da li ste spremni za moju vest? Moja vest uopšte nije lepa. Moja vest uopšte nije smešna. Ja bih samo zamolio sve osobe, pogotovo muškarce sa slabijim srcem, da se sada pomere od radija. Pročitaću vam zvanično saopštenje: „Na ovaj tužan dan moramo da vas obavestimo da posle trinaest godina uspešne saradnje koju smo imali sa vama, našim klijentima, došlo je vreme da ugasimo sajt xtube.com”. [Voditelji nastavljaju da lamentuju nad gašenjem pornografskog sajta, ali završavaju misli optimističnim tonom, podsećajući na sve sajtove koji će i dalje biti dostupni, navodeći omiljene i pozivajući slušaoce da podele svoje.]
(Mi, sa druge strane, podsećamo da su tokom ove godine različiti pornografski sajtovi padali jer je na njima više od 70% sadržaja predstavljalo snimke silovanja nakon otmice žena ili dece – drugim rečima, snimci su nastali pod prinudom. Ja bih lično rekla da je i ostalih 30% u istom rangu nasilja prema ženama i deci, ali o tome nekom drugom prilikom.)
I za kraj – kako tačno zaključiti sve ovo? Dobro znamo u kom smeru će ići reakcije svih onih koji redovno slušaju emisiju „Antidepresiv” i smeju se „šalama” koje su tamo izrečene – mi ćemo biti okarakterisane kao lude feministkinje koje je neko platio da „čeprkaju” po arhivi i ostrve se na nevine, naivne muškarce koji zapravo nikada ništa loše ne bi uradili. Jedan od njih, Luka Pap, u svom „izvinjenju” nam je napisao da je pre nekoliko dana „kleknuo pred svoju devojku” kako bi je zaprosio, želeći valjda da nam ukaže na to koliko on zapravo poštuje žene.
Poštovani Luka, Enese, Mare, Pope – treba da kleknete pred polovinom čovečanstva koju u kontinuitetu ponižavate godinama i to nazivate humorom, i izvinite se. Po mogućstvu, sa prihvatanjem sopstvene odgovornosti, bez pretnji tužbom.
Na nama je da li ćemo da vam oprostimo.
Comments