Elpida Karamandi

Tekst: Branka Blizanac Lektura: Ana Ninković Elpida Karamandi (1920–1942) bila je studentkinja i mlada antifašistkinja, borkinja Narodnooslobodilčke borbe, koja je stradala u ratu i nakon njega proglašena za narodnog heroja.

Za Elpidu Karamandi se pročulo u Bitolju, još dok je bila mlada gimnazijalka. Bila je aktivna u literarnoj sekciji, ali i u političkom angažmanu: rasturala je letke, sukobljavala se sa ljotićevcima, nekada i fizički. U njenoj generaciji gimnazijalaca bilo je dosta levo orijentisanih učenika, a među njima i budući narodni heroj Stiv Naumov. Ubrzo je Elpida, poreklom iz Egejske Makedonije (rođena u Kraljevini Grčkoj, u Florini), postala popularna u tom društvu, a svoj politički angažman nastavila je i po preseljenju i početku studija u Beogradu.

U SKOJ je primljena već 1939. godine i tada je učestvovala u organizovanju omladinaca u pokret.

Ratna 1941. godina Elpidi Karamandi život vezuje za revoluciju: ona se vraća u Bitolj, odmah uključuje u pripremanje i izvođenje partijskih akcija, u pripremu ustanka, i biva i zvanično primljena u Komunističku partiju Jugoslavije.

Sve svoje napore ona je tada ulagala u partiju i predavala Narodnooslobodilačkom pokretu: njen rad ubrzo je bio zapažen od strane fašističke bugarske policije koja ju je uhapsila. Podvrgli su je mučenju, ali se ona držala čvrsto i ništa nije odala svojim neprijateljima. Potom je puštena na slobodu. Međutim, bila pod stalnim nadzorom policije, zbog čega partijska organizacija odlučuje da je pošalje dalje, te Elpida u aprilu 1942. godine prelazi u partizanski odred Pelister.

Narednih mesec dana sreće i druženja sa svojim drugovima u odredu bilo je sve što joj je preostalo. Već u maju njen odred je bio opkoljen od strane bugarske policije i vojske. Nakon višečasovne borbe, Elpida je teško ranjena i uhvaćena. Zabeleženo je da je u borbi, dok su oko nje padali njene drugarice i drugovi, ona „pokazala primer hrabrosti i požrtvovanja”, na kraju žrtvovavši i najvrednije – svoj život, jer je svojim ranama podlegla posle mučenja.

Imala je 22 godine kada je izgubila svoj život. U sećanjima drugih ostala je predana učenica i posvećena partizanka, koja se čitavim svojim bićem borila za slobodu svog naroda.