Ivanka Trohar

Tekst: Anđela Dukić

Danas se sećamo narodne heroine Ivanke Ivane Trohar (1923-1944).

Rođena u Fužinama (Hrvatska) u porodici siromašnih zanatlija, Ivanka nakon osnovne škole nije imala uslova za dalje obrazovanje, te je neposredno sticala znanja gde god je za to postojala mogućnost. Prilikom učenja međunarodnog jezika esperanto 1939. godine, upoznala je veći broj skojevskih i partijskih aktivista, kao i program Komunističke partije. Sve navedeno je direktno uticalo na njenu odluku da postane skojevka. Primarno se, pored širenja skojevskog programa mladima, posvetila pružanju pomoći goranskim partizanima, te je za njih vredno sakupljala odeću, oružje, municiju i hranu.

Svoju hrabrost je iskazala u mnogim situacijama, no ovde ćemo posebno istaći jedan događaj u kome je Ivanka stala na čelo kolone od tridesetak devojaka i mladića. Sa samo devetnaest godina te 1942. godine, hrabro je povela kolonu kroz goranske šume do Drežnice, pritom pažljivo zaobilazeći italijanske stražarnice i bunkere. U Drežnici je upoznala srpsku omladinu sa kojom je organizovala radne čete za pomoć borcima, sa kojom se kasnije posvetila i evakuisanju ranjenika sa bojnih polja.

O njenoj snalažljivosti i dosetljivosti svedoče događaji koji su usledili nakon hapšenja jednog partizanskog rukovodioca. Naime, nakon što su ga Italijani odveli u zatvor, Ivanka ga je posećivala pritom se pretvarajući da mu je verenica, čime je održavala aktivnu vezu između njega i organizacije. U martu 1942. godine bila je i sama uhapšena, ali i puštena jer neprijatelji nisu imali dokaza protiv nje! Nakon ovih događaja zvanično se pridružila partizanima priključivši se četi „Matija Gubec”.

Na prvom kongresu Ujedinjenog saveza antifašističke omladije Jugoslavije govorila je u ime mladih Gorana, da bi naredne, 1943. godine, postala jedna od najpoznatijih omladinskih rukovoditeljki u celom okrugu.

Na Kupi su je zarobile ustaše 1944. godine. Zajedno sa Nemcima su je mučili dvadeset dana, da bi joj naposletku izrekli smrtnu kaznu vešanjem. Iako pretučena i oblivena krvlju, Ivanka je prkosno pevala pod vešalima: „Živio drug Tito! Živio SKOJ!”.

24. jula 1953. godine proglašena je za narodnog heroja.

Literatura: D. Zdunić (ur.) Heroine Jugoslavije, Zagreb 1980.