Jelica Mašković

Tekst: Mina Čeperković

Jelica Mašković Jeja rođena je 1. decembra 1924. godine u Plani kod Kolašina u seljačkoj porodici. Nakon završetka osnovne škole u rodnom mestu, školovanje je nastavila u Domaćičkoj školi u Nikšiću. Još uvek učenica, sa samo 15 godina, postala je članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije 1939. godine.

Uoči rata, sa 17 godina, izabrana je za članicu opštinskog rukovodstva SKOJ-a u Kolašinu. Tokom priprema za Trinaestojulski ustanak, bila je veoma politički angažovana u radu sa omladinom u svom mestu. Sa čitavom porodicom otišla je u Komski partizanski odred.

Od 1941. godine aktivna je učesnica Narodnooslobodilačke borbe, a krajem iste godine postala je članica Komunističke partije Jugoslavije.

Prilikom formiranja Četvrte crnogorske udarne brigade postala je borkinja Prve čete Četvrtog bataljona. Isticala se iz boja u boj. U istoj jedinici ubrzo je postala desetarka i istaknuta borkinja. Naročito je bila poznata kao bombašica i to kao jedna od najboljih u brigadi. Pokazala je neustrašivost u svim borbama koje je njena jedinica vodila.

U borbi kod Kupresa učestvovala je kao desetarka. Nakon neuspeha pri izvlačenju bataljona, ustaše su opkolile njenu jedinicu bočno. Jelica je junački dočekala neprijatelje sa svojim komandirom, rafalima pokosivši prve redove i zadržavši ih sve do izvlačenja bataljona.

U drugom napadu na Kupres, dva dana kasnije, iz Jeličine desetine osam boraca je izgubilo život. Jelica je i sama bila teško ranjena, ali nije dozvolila četnom bolničaru da je izvlači sa bojišta, kako ne bi i njegov život dovela u opasnost.

Da ne bi pala u ruke neprijatelja, ova junakinja aktivirala je bombu i svoj život okončala 1942. godine.

Za dve godine ratovanja, sedamnaestogodišnja i osamnaestogodišnja Jeja Mašković prošla je kroz tri slavne brigade – Treću sandžačku, Četvrtu i Petu crnogorsku.

U svakoj od njih bila je primer hrabrosti, odvažnosti, izdržljivosti i nepokolebljivosti.

Za narodnu heroinu proglašena je 20. decembra 1952. godine.