Nada Dimić

Nada Dimić (1923–1943) bila je heroina NOB. Rođena je 6. septembra 1923. godine u Divoselu kod Gospića. Njen kratki život obeležila je neprekidna pobuna protiv nepravde i nejednakosti. Zbog svoje pravdoljubivosti, bila je progonjena i pre Drugog svetskog rata.

Sa samo 15 godina, Nada Dimić je postala članica SKOJ-a. Nada je bila izrazito pametno, vredno, i talentovano dete – pogotovo se isticala svojim književnim i likovnim darom. Njeni roditelji, iako siromašni seljaci, trudili su se da odškoluju svu svoju decu. Pošto je Nada bila sitno dete, njena majka Sara se brinula kako će se probijati zimi do seoske škole. Da bi bila bliža školi, pred prvi razred roditelji su je poslali da živi sa najstarijom sestrom Ankom, u Kozarcu kod Prijedora. Sa samo osam godina, ostala je bez majke. Sa odličnim uspehom je završila gimnaziju u Gospiću, uprkos tome što je morala da pešači 15 kilometara svakog dana, čak i po surovim velebitskim zimama. Godine 1936. Nada je napisala pismeni zadatak na slobodnu temu – izabrala je da piše o siromaštvu i stradanju seljaka iz svog rodnog kraja. Zbog toga je zamalo bila izbačena iz gimnazije. Da bi nastavila školovanje, preselila se u Zemun kod svoje starije sestre učiteljice Savke i njenog muža. Tu je Nada nastavila školovanje u gimnaziji, a zatim u Trgovačkoj akademiji. Iz Trgovačke akademije je izbačena zbog učestvovanja u antivladinim protestima 1940. godine. Uhapšena je i zatvorena u ozloglašenom zatvoru Glavnjača (na mestu današnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu). U zatvoru je mučena. Kao deo kazne, zabranjeno joj je školovanje u svim školama u Jugoslaviji.

Posle izlaska iz zatvora Glavnjača, prelazi u Hrvatsku kod svog starijeg brata Bogdana i tamo se pridružuje Partizanima 1941. godine. Nada Dimić je prva Partizanka na tlu Hrvatske.

Sa okupacijom, kao nezaposleno lice i Srpkinja, Nada je izgubila pravo slobode kretanja. Uprkos tome, Nada se vrlo brzo istakla kao neustrašiva ilegalka, pa je često šalju u diverzantske akcije na liniji Zagreb–Sisak. Ubrzo je prepoznaju i ustaše. Nada biva uhvaćena po drugi put. Ali, zahvaljujući svojoj bistrini i neustrašivosti, Nada još jednom uspeva da pobegne.

Treće, kobno hapšenje odigralo se u Karlovcu, gde je vodila opasnu i složenu misiju spasavanja jednog druga. Stanje u Karlovcu je bilo izuzetno teško, o čemu je pisala sama Nada:

„Dragi drugovi,

Opisaću Vam kako je detaljno organizovan upad u Karlovac. Najprije smo mi u Karlovcu izvidili teren za prolaz i talijanske snage na mostu, kraj bolnice i u okolini puta kuda su drugovi išli... Kad sam bila gore u Petrovoj gori dogovorili smo se bili da drugovi pređu Koranu čamcima, ali dok sam se vraćala u Karlovac vidjela sam da je mnogo zgodnije preći preko mosta pošto pri ulazu u grad nije bilo nikakve opasnosti. Tako je i učinjeno... Ovih dana hapse u Karlovcu sve Srbe, Židove, bivše članove Ursa i opšte sve njima nepoćudne elemente. Uhapsili su do sada oko 250 ljudi. Ljudi masovno bježe u šume, a velike su teškoće za prebacivanje jer je Karlovac blokiran. Jedan je pobjegao iz blindiranog vagona jer ih odmah šalju za Jasenovac. Danas hapse Hrvate u Mekušju i Kamenskom.”

Ustaše su je presrele i legitimisale. Ali, Nada se nije predala bez otpora: ubila je jednog ustašu, a drugog ranila. Tek kada joj se revolver zaglavio, savladana je i uhapšena.

Uprkos zverskom, neopisivom mučenju kom je bila podvrgnuta, Nada Dimić nije izdala ni jednog druga ni drugaricu, niti detalje misije. Nije čak dala ni svoje pravo ime, te je u ustaškim dokumentima upisana pod svojim ilegalnim imenom, Ankica Vinek.

Sprovedena je u zloglasni logor Stara Gradiška gde je, već oslabljena u ustaškom mučilištu, obolela od pegavog tifusa.

Ubijena je u bolnici koja je de facto služila za likvidaciju logorašica.

Imala je samo devetnaest godina.

Za narodnu heroinu proglašena je 7. jula 1951. Bila je među prvih petnaest žena koje su uopšte proglašene za narodne heroine.

Posle završetka rata, tekstilna fabrika u Zagrebu koja je na vrhuncu svog rada zapošljavala oko 2.000 radnica, ponela je njeno ime.

Srednja ekonomska škola u Zemunu (nekadašnja Trgovačka, koju je Nada Dimić pohađala) nosi njeno ime. U Drugom svetskom ratu, oko 30 đaka ove škole poginulo je ili u borbama, ili u logorima.

Večna slava i hvala narodnim heroinama i herojima!

Izvori za biografiju Nade Dimić mogu se naći ovde i ovde.