Olga Petrov

Tekst: Branka Blizanac

Ilustracija: Negoslava Vuković Olga Petrov, partizanka i revolucionarka, umrla je u 21. godini života, kada je ubijena nakon nedelja mučenja po naređanju Gestapoa. Iza nje, pored natpisa koji je urezala u svojoj ćeliji („Ponosno umirem za KPJ“), ostala je priča o velikoj hrabrosti mlade aktivistkinje.

Prvi put uhapšena je 1940. godine, kada je baš pred njeno diplomiranje policija u njenom posedu pronašla kofer pun ilegalnog partijskog materijala. Uprkos velikom pritisku, a zahvaljujući zalaganju njenih profesora, Olga, tada Radišić, puštena je da se brani sa slobode i da diplomira, što je i učinila, i to sa odličnim uspehom.

Dotad istaknuta učenica, veoma aktivna u literarnoj sekciji učiteljske škole, te i kulturno-umetničkom društvu „Abrašević“ i omladinskoj sekciji ženskog pokreta, Olga Radišić bila je zapažena u Učiteljskoj školi u Vršcu. Poticala je iz Barande, gde je i rođena 1. decembra 1921. godine i gde je provela svoje detinjstvo i otpočela školovanje. Nastavila ga je u Petrogradu, a potom i u Vršcu, gde se priključila u omladinski pokret Komunističke partije Jugoslavije. U SKOJ je bila primljena 1938. godine, a njena aktivnost u SKOJ-u dovela je i do njenog drugog hapšenja, pod sumnjom da deli partijske letke; zbog nedostatka dokaza bila je puštena, a ona se sa porodicom preselila u Pančevo.

Godina kada je diplomirala, 1940, Olgi je donela veće promene u životu. Odmah po diplomiranju dobila je svoje prvo radno mesto, kao učiteljica u Barandi, a nedugo zatim se udala se za svog partijskog druga Borislava Bracu Petrova, i zvanično bila primljena u Komunističku partiju Jugoslavije. Sa mužem je tada aktivno radila u tehnici, pripremajući partijski propagandni, teorijski materijal, te radeći na logističkom organizovanju partijskih ćelija i štrajkova, a često je i po dužnosti kurira putovala u Novi Sad.

Ozloglašenog islednika novosadske policije, Juraja Špilera, prvi put je srela kada je po povratku sa jednog sastanka u Novom Sadu bila uhvaćena i uhapšena. Ostalo je zabeleženo da Olga Petrov, uprkos mučenju kojem je tada bila izložena, nije rekla ni reči, te je u nedostatku dokaza bila puštena puštena na slobodu, svega par dana pred početak rata, 17. marta 1941.

Njenom trećem i poslednjem hapšrenju prethodio je početak Aprilskog rata. Zbog aktivnog učestvovanja u radu KPJ, njena porodična kuća u Pančevu je stavljena pod prismotru, zbog čega se njena porodica preselila u Čentu, a Olga je potom, po partijskom zadatku, prešla u Crepaju. Tamo je opkoljena kuća u kojoj je vođen ilegalni partijski sastanak, kome je i Olga Petrov prisustvovala. Borivši se da ne završi opet uhapšena, Olga je ostala ranjena, ali je ipak uspela da pobegla u Barandu. U Barandi je bila uhapšena nakon što ju je prijavio jedan poznanik. Policiji nije bio poznat njen identitet, no sumnjali su da je u pitanju važna ličnost KPJ-a u Banatu, zbog čega je poslata u Bečkerek, gde se desio njen drugi susret sa Špilerom i njen život priveo kraju: šest meseci mučenja, potom slanje u Banjički logor, i konačno, streljanje 9. maja 1942. u Jajincima. Iste godine je i njen suprug opkoljen i ubijen u blizini Pančeva.

Danas, njeno ime nose osnovne škole u Padinskoj Skeli, Banatskom Brestovcu i Vršcu, a ono ostaje kao svedočanstvo hrabrosti, srčanosti i borbenosti mlade devojke koja se u vihoru rata borila za ono što je smatrala ispravnim, i u toj borbi podnela najveću žrtvu.