Rada Vranješević

Tekst: Branka Blizanac

Lektura: Ana Ninković

Ilustracija: Milica Lazarević

Rada Vranješević, učesnica Narodnooslobodilačke borbe, heroina je koju danas slavimo.

Rođena je 25. maja 1918. godine u selu Rekavica kod Banjaluke. Osnovno školavanje je stekla u selu Glogovac, a srednje u nižoj gimnaziji u Derventi. Već pri sledećem stupnju obrazovanja – Učiteljskoj školi u Banjaluci – ona je kristalizovala svoja levičarska ubeđenja i zbog istih bila izbačena iz škole 1932. godine.

Ipak, Radu Vranješević ovo kažnjavanje nije sprečilo da školovanje nastavi, ovog puta u Trgovačkoj akademiji. Ipak, i iz nje je bila zbačena, ovog puta jer se pridružila jednoj omladinskoj organizaciji pod upravom SKOJ-a.

Sledi selidba u Skoplje, gde je Rada živela dve godine, od 1936. do 1938. godine, i nastavila školovanje, ali po završetku Trgovačke akademije, nije pronašla posao. Tada je neko vreme živela sa roditeljima i istovremeno radila na političkom organizovanju omladine.

Rada je posao pronašla početkom 1939. godine, te zbog njega odlazi u Beograd, kako bi radila u Savezu nabavljačkih zadruga državnih činovnika. Ovo preseljenje za nju je predstavljalo i savršenu priliku da se politički poveže i ona je tu priliku iskoristila. Učestvovala je na partijskim akcijama, pomagala pri sindikalnom organizovanju u firmi „Botič”, bila deo decembarskih demonstracija iste, 1939. godine, učestvovala u štrajkovima radnika fabrike aviona; bavila se rasturanjem političkih letaka.

U KPJ je zvanično primljena 1940. godine, krajem koje je Rada bila prvi put uhapšena, i to nakon štrajka u Savezu nabavljačkih zadruga. Izgubila je posao u Savezu, ali je nastavila da radi u „Botiču” i pri partiji.

Nastavak njenog rada pri partiji obeležen je napetim akcijama: pod ličnim rukovodstvom Svetozara Vukmanovića Tempa učestvovala je u prenosu političkog materijala za Crnu Goru. Kurirski posao je Rada obavljala i kasnije, na liniji Beograd–Nikšić.

Po svršetku ovih akcija, Rada Vranješević prelazi u Banjaluku da bi pomogla pri tamošnjem partijskom organizovanju. Već u julu 1941. godine postaje član Mesnog komiteta KPJ u Banjaluci, a od septembra odlazi u slobodnu teritoriju Podgrmeč po odluci partije: cilj je formirati partijske organizacije na ovoj teritoriji. Rada tada postaje članica i sekretarka Okružnog komiteta SKOJ-a za Podgrmeč.

Sledeća, 1942. godina Radu premešta u Bosansku krajinu gde je izabrana za članicu Biroa Oblasnog komiteta KPJ za Bosansku krajinu. U tom trenutku, Rada Vranješević radi pri najvišim partijskim organizacijama, a takođe je i članica Centralnog odbora Antifašističkog fronta žena Jugoslavije. Takođe, radila je i na omladinskom organizovanju u Novskom i Bihaćkom srezu.

Ostalo je sačuvano da je Soja Ćopić, buduća članica veća u AVNOJ-u, za Radu rekla da je ona „uvijek razvijala pravedan odnos prema svima i humano postupala”, te da nije bilo „sentimentalnosti ni trunke u njenom ponašanju”.

Njen doprinos partiji i antifašističkoj borbi usred ratnog stanja bio je veliki, isto onako kakva je bila i njena hrabrost prilikom izvršavanja svih misija i učestvovanja u svim akcijama.

Sudbina je htela da Rada Vranješević, po naredbi Okružnog komiteta KPJ za Bosansku krajinu bude poslata za Drvar, tačno pred nemački desant na Drvar 1944. godine. Jutra 25. maja kada je trebalo da proslavi svoj 26. rođendan, ona je uhapšena od strane nemačkih padobranaca. Odvedena je na mučenje i potom streljanje na groblju, ali je goloruka razoružarala stražara i pohitala u beg, ka slobodi. Tada, dok je još trčala, bila je pogođena metkom i stradala.

Njeni posmrtni ostaci su posle oslobođenja preneti na Partizansko spomen-groblje u Banjaluci, a ona je za narodnog heroja proglašena 27. jula 1951. godine.